ОВАКО ЈЕ СТВАРАНА ЕВРОПСКА УНИЈА: Од угља и челика, преко слободног тржишта, до политичке уније

Од 28 чланица ЕУ евро зони припада 19 држава, поједине земље не прихватају евро као сопствену валуту (Британија, Данска и Шведска), а еврозони још не припадају новије чланице - Пољска, Чешка, Мађарска, Румунија, Бугарска и Хрватска. Постоје истовремено и зоне које су унилатерално прихватиле евро као своју монету, попут Црне Горе и Косова, док посебне споразуме о коришћењу евра имају Ватикан, Андора, Монако и Сан Марино, које такође нису чланице ЕУ. Данска се уз то налази у такозваном статусу ЕРМ ИИ. Саставни део тог механизма изворно је била и Грчка, а реч је о фази која је припрема за улазак у еврозону и траје најмање две године пред улазак. 

ПРОГНОЗЕ ЗА КАМЕРОНОВО МЕСТО: Ево ко је фаворит за следећег премијера Велике Британије!

Шенгенској зони тренутно припада 26 земаља, припадају јој и земље које нису чланице Европске Уније - Швајцарска, Норвешка и Исланд, а такође, Румунија. Бугарска, Кипар и Хрватска у обавези су да се у потпуности прикључе. Британија, међутим, и у том смислу има сасвим посебан статус. 

ПОСЛЕ БРЕГЗИТА ПОТОП: Уједињено Краљевство се распада и нестаје!

Идеја и почетни концепт уније земаља Европе приписују се негдашњем шефу француске дипломатије Роберту Шуману (1886 – 1963), који је, поучен тешким наслеђем, односно искуством, пласирао идеју приближавања чији су изворни носиоци, наусупрот тешкој историји, били Французи и Немци. У првој фази дошло се до закључка да Француска и Немачка треба да преузму заједнички надзор над производњом и дистрибуцијом угља и челика и његов план о томе обелодањен је 9. маја 1950. године. Пет година потом одлучено је да се 9. мај обележава као Дан Европе, а Шуманов план схваћен је као приступ који ће поступно стварати простор сарадње и превазилажења дубљих неслагања међу земљама Европе. 

ПОТВРЂЕНО: Камерон поднео оставку!

У то време био је то наговештај да би у будућности могла бити постигнута нека врста економске заједнице међу европским државама. Априла 1951. потписан је у Паризу Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. Тај чин се сматра почетком стварања Европске економске заједнице (ЕЕЗ), касније Европске заједнице (ЕЗ), која је "прерасла" у Европску унију (ЕУ). Заједници за угаљ и челик тада су приступиле Француска, Савезна Република Немачка, Италија и земље Бенелукса - Белгија, Холандија и Луксембург. Уговор о Европској заједници за угаљ и челик ступио је на снагу 23. јула 1952. године, потписан је на 50 година и важио је до 23. јула 2002. године. 

ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК: Шпанија нуди подељени суверенитет над Гибралтаром после Брегзита

У Риму су 25. марта 1957. потписана још два уговора - Уговор Европске економске заједнице и Уговор Европске заједнице за атомску енергију, познатији као "Римски уговори". Циљ ових уговора је био стварање јединственог тржишта и приближавање економских политика држава чланица да би се постигао заједнички економски развој и као последица повећао животни стандард грађана држава чланица. Европска заједница (ЕЗ) службено је почела да делује 1. јула 1967. године, а договор о њеном формирању потписан је две године раније.

 Државама окупљеним у Европској заједници 1. јануара 1973. прикључују се Данска, Ирска и Велика Британија, па је тако европска "шесторка" прерасла у "европску деветорку". Грчка се том друштву придружила 1. јануара 1981, а пет година касније чланице ЕЗ постале су Шпанија и Португал.

ЏОНСОН: Британија ће тек имати користи од Брегзита у будућности!

Монетарна и политичка унија које омогућавају развој слободног унутрашњег тржишта међу државама чланицама ЕЗ иницирана је 1986. године, а Јединствени европски акт који је то омогућио потписан је 1. јула 1987. Под називом Европска унија заједница европских држава постоји од 1. новембра 1993. када је у Мастрихту потписан Уговор који је названом по тој холандској варошици (Уговор из Мастрихта), а претходило му је, фебруара 1992, потписивање Уговора о Европској унији. Уговором су утврђена три стуба ЕУ: наднационални; заједничка спољна и безбедносна политика; сарадња у области правосуђа и у унутрашњим пословима. На самиту у Копенхагену 21. јуна 1993. челници држава чланица ЕУ сложили су се да ће у своје друштво примити и придружене земље чланице из средње и источне Европе ако, и када, изразе жељу ду буду примљене. 

Нове чланице ЕУ постале су тако 1. јануара 1995. Аустрија, Финска и Шведска.  Евро као заједничка валута земаља чланица Уније уведен је 1999. године, а његова примена почела је 1. јануара 2002. Неке су државе остале верне сопственој валути, па су тако ван зоне евра остале Велика Британија, Шведска и Данска. Ван те зоне је данас и већина земаља које су Унији приступиле после 2004. године.  Те 2004. Унији су приступиле Чешка, Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка и Словенија, а од 1. јануара 2007. чланице ЕУ су још Бугарска и Румунија. Последња је ЕУ приступила Хрватска 1. јула 2013. године. 

ХАН НАКОН БРЕГЗИТА: Процес ширења ЕУ не сме и неће стати!