ОВО ЈЕ НАЈСТРАШНИЈА СРПСКА МИСТЕРИЈА: Ноћима је лутао уз обалу и молио чудовиште да га узме
Све је почело када су Милан и Марко отишли на ноћно купање
Легенда о чудовишту из Борског језера деценијама не напушта становнике Источне Србије. Прича о безобличној сенки са крилима и коњском главом, која излази из воде и застрашује људе, широко је распрострањена.
Прича старца Миливоја потврђује да у Борском језеру "има нешто"
– Једне ноћи сам кренуо да ловим сома и нека подводна струја ме је изненада одвукла према средини језера, тамо где је најдубље.
Била је месечина нека, као рефлектор да је онај горе упалио, па ми лампа није ни требала. Вода мирна, огледа се месец, дивота једна. А онда ми се из чиста мира чамац заљуљао толико да само што нисам испао из њега – уверено је тврдио он.
Старац је на месечини видео да је чудовиште огромно, као два његова чамца најмање, пише Телеграф.
– Личило ми је на неку велику рибу с крилима и главом као код коња. Пљуснуло је назад у воду, а ја сам само пао у чамац онако полеђушке. Лежао сам онако, покрио главу рукама, а чамац се тресао као луд – рече он.
Све је трајало око минут, а чамац је после почео да се смирује. Старац од страха није смео да спусти весло у воду, и ту је дочекао зору. После тога никада није сео у чамац, нити је отишао на пецање.
А све је, према сада већ чувеној урбаној легенди, почело кобног дана, када су се једне вечери у Борском језеру купала два младића.
Наиме, за српски Лох Нес први пут се чуло крајем 80-их година… И дан-данас колају приче о њему, иако истини за вољу, без емпиријских, или боље рећи – задовољавајућих објашњења о мистичном чудовишту.
Становници околних села причали су да њихова стока коју су доводили да се напоји на језеру мистериозно нестаје, чак и током дана.
Велику аветињску животињу која живи у језеру први је, према легенди, поменуо неки младић по имену Марко, којем се наводно најбољи друг Милан утопио док су се заједно једне вечери купали у језеру. Касније су, међутим, многи то одбацили, повезујући његово “трабуњање”, како су га назвали, са његовим менталним стањем након губитка пријатеља, пише Телеграф.
Стање му се убрзо, легенда даље каже, у потпуности погоршало, те је наводно ишао ноћу уз обалу и молио чудовиште да узме и њега, да би коначно завршио у санаторијуму.
Мистерија чудовишта из Борског језера мучила је становнике источне Србије годинама, те не чуди што су застрашујуће приче, чудовиште из Србије ставиле у ред са легендарним чудовиштем из Лох Неса. Многи су били до те мере знатижељни да су сами ноћу одлазили на језеро, не би ли се сусрели са чудовиштем.
