ЗБОГ ЊИХ ЋЕТЕ НОЋУ ИЗБЕГАВАТИ ГРОБЉА И РЕКЕ: Ово су најстрашнија бића српске митологије (ФОТО)

Српска, односно словенска митологија коју смо прихватили, богата је ликовима, најчешће оним страшним којим су нас плашили у детињству. Ово су нека од њих.

Водењак

Водењак је дух који борави у водама, најчешће покрај воденица, и пролазнике стропоштава у воду да би их учинио својим слугама. Водењаци потичу од душа утопљеника, поготово оних чија тела нису сахрањена. По другим веровањима, водењаци су душе злих, грешних људи, које по казни живе у води. Представе о демону воде су, у највећој мери развијене код Источних и Западних Словена, а мање код Јужних.

Обично се представља као човек са канџама и дугим репом, покривен травом и маховином, или старац зелене косе и браде или као риба покривена муљем. 

Караконџула

Караконџула је назив за ноћног демона у народном веровању у Бугарској, Македонији и Србији. Караконџуле су искључиво женски демони са ликом старице са великим ноктима и гвозденим зубима и са роговима.

Караконџуле се појављују у некрштене дане и тада ноћу јашу човека по селу или кроз реку и страшно га физички измуче. Жене, међутим, малтретирају на другачији начин. Понекад им изгребу лице ноктима или их бацају с брда, или их удаве у води.

НИЈЕ ХАРИ ПОТЕР: Руска девојчица лети по шуми! (ВИДЕО)

Дрекавац

Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена. Веровање је раширено по Србији, Босни, и Црној Гори.

По легенди, дрекавац је материјална манифестација умрлог, некрштеног човека (по неким причама, младог дечака), који не може да нађе мир, па прогања оне који су му згрешили у животу. Како предања кажу, дрекавац је мало, длакаво створење, које непрестано гази на сопствено крзно, а потом урла мешавином плача и вучјег завијања. Најчешће се шета по гробљима, а жртве дави у сну. Јако се плаши светлости, иако не може бити уништено док не нађе мир.

Иако нема доказа о постојању дрекавца, постоји одређен број људи који се и даље плаше овог бића.

Према легенди дрекавци нападају људе, који се касно у ноћи затекну у близини гробља или шуме, тако што им скоче на леђа и терају их да ходају целу ноћ, до првих петлова.

Букавац

Букавац је демонско биће из старе српске митологије. Веровање у њега је забележено у неким деловима Срема. Неки су га замишљали као створење са шест ногу и квргавим роговима. Оно живи у језерима и мочварама. Ноћу када излази из воде ствара страшну буку (по томе му је и назив), скаче на људе и животиње и дави их. Сличан је дрекавцу.

Баба Јага

Понекад је у словенској митологији вештица називана и Баба Јага. Она је чаробница која живи у шуми, у изби постављеној на кокошије ноге. Око ове куће је ограда од људских костију и лобања, уместо браве су вилице оштрих зуба. Реза је људска нога, а кључ - рука. Баба Јага хвата јунаке и прождире људе, а у пећи пече украдену децу. Најчешће је замишљана као ружна старица огромних груди, слепа или болесних очију.

Ала

Ала је по предању балканских народа демонско, крилато биће, а понекад је и антропоморфно.

Веровало се да може постати преобраћањем од змије старије од сто година или од мртваца, као и да има способност метаморфозе. По народном предању, појављује се с треском, севањем, а уме и да води облаке и град на летину. Уз то се веровало и да је прождрљива, ненасита, као и да је људождер. Једна од особина овог створења је и да жеђ најрадије утољава људском крвљу. Уз то се веровало и да се меша у судбину људи и контактира с њима.

ВЕШТИЦА ИЗ ПАКЛА: Бака која је вешала унуку и тукла је бичем!

Вампир

Вампир је митолошко биће из словенске митологије, посебно на Балкану и у Украјини, које преживљава тако што се храни животном енергијом (углавном у виду крви) живих бића, без обзира на то да ли је вампир неупокојено или живо биће. Вампир је једна од речи из српског језика која је општеприхваћена у свим светским језицима.

Бес

Бес (ијекав. бијес) је биће из српског народног предања. То је зли дух који се увлачи у неког човека или животињу, који затим побесне. Беснило настаје када неко преде уочи недеље или када пљује у ватру. Касније се бес преобразио у митолошко биће које је у народу познато као ђаво.

Беда

Беда је биће из српског народног предања. Она путује по свету, посећује људе, напада их и мучи.

Беда је заправо гадно, слинаво, кошчато биће које је, како изгледом, тако и својим карактером достојно сваког презира. Беде се брзо множе. Воле да краду људима ствари и закопавају их у земљу. Пронађено је доста таквих ризница. Језик беда личи на шиштање и кркљање.