ИСПОВЕСТИ АЛБАНАЦА: Неки беже трећи пут, неки верују "Нас неће ухватити"

ПРИШТИНА - Осећај дубоке туге преовладава на главној аутобуској станици у Приштини. Током протеклих неколико месеци ова је станица постала најдепресивније место на целом Косову.

Читаве породице се из вечери у вече окупљају на старој станици, саграђеној за време бивше Југославије, чекајући да се попну у аутобусе који ће их преко Србије одвести што ближе мађарској граници, да би и они, као и сви други пре њих, покушали да се пробију у неку од земаља ЕУ, пише хрватски портал lupiga.com.

Мајке и ћерке се грле. Мушкарци неуспешно крију емоције док се поздрављају са својим породицама и пријатељима. Нико не носи пуно пртљага са собом - за овај пут је кључна мобилност. Други обављају задње телефонске разговоре, расправљајуци коначне детаље њиховог илегалног преласка преко мађарске границе са другима који су то већ успели.

"Дакле, прво сте отишли у Гиор, зар не? Онда у Будимпешту, а након тога возом за Беч?"

Неки иду трећи пут, други кажу: "Успећемо, нас неће ухапсити"

Свако има рођака, блиског или даљег, који је успео, који је наводно добио добар посао и стан у "обећаној земљи". Верују да ће и они такође успети, иако знају да су шансе минималне.

Више од 2.000 људи је ухапшено на мађарској граници пре неки дан, сваким даном их је све више, то је у реду - говоре сами себи. Ми ћемо успети, идемо да бисмо себи обезбедили бољи живот. Нас неће ухапсити.

Има и оних који се на овај пут спремају по други или трећи пут. Бедри Терстена, момак од 29 година пре месец дана ухваћен је негде код Салцбурга у возу са тридесетеро других косовских Албанаца. Провели су три дана у аустријском затвору, а онда назад на Косово.

"Већина људи не зна шта их чека. Они не знају да ће бити стављени у кавезе након што их ухвате у Мађарској", каже он, описујући мађарске логоре, где се смешта већина Албанаца са Косова и Метохије који буду ухваћени.

"Али ја ћу опет да покушам. Оставио сам иза себе породицу, ја више не могу да их издржавам. Идем сам, немам шта да изгубим на Косову."

Мало дете, држећи се за крзно на капуту мајке, почиње да плаче усред гомиле људи. Примећује забринутост на лицима рођака који су дошли да испрате њену породицу. Нервира је то што је сви љубе непрестано, јер не знају када ће је поново видети, наводи lupiga.com.

"Идем са мужем и са двоје деце," каже њена мајка. "Остатак моје породице креће за месец дана."

Сви или причају о одласку или - одлазе

Сличне сцене понављају се сваке ноћи на аутобуским станицама широм Косова и Метохије у неколико задњих месеци. Четири аутобуса крећу сваке вечери са станице у Приштини, и још пар њих из других крајева Косова – сви са истим циљем. Негде пред прелазом у Србији формирају конвој. Те вечери било их је осам на Мердару.

Репортерка портала сведочи да се први пут са овим феноменом суочила крајем новембра прошле године, враћајући се из Београда. Младић од 22 године, који је стопирао њен аутобус на прелазу Мердаре, враћен је са тог прелаза јер му је истекла лична карта, којом Албанци са Косова могу да пређу и путују кроз Србију. Он и његов најбољи пријатељ, обојица студенти економије на Универзитету у Приштини, одлучили су да напусте Косово и покушају да добију азил у Немачкој. О томе нису ништа рекли својим породицама. Младић је новац за пут позајмио од својих пријатеља, а са собом је био понео само ранац.

"Сви у Урошевцу причају о одласку. О томе се прича у свим кафићима", каже он и додаје да га неуспех није обесхрабрио. "Обновићу личну карту и покушаћу поново ускоро", каже он.

На Палићу ноћење 100 евра!

Кад имигранти стигну у Суботицу, смештају се у одмаралиштима око Палићког језера, који је веома близу мађарске границе. Због велике потражње у задње време, скочиле су цене ван-сезонских хотелских соба у околини језера. Цена за једну ноћ је негде око 100 евра по соби.

Тада долази и кључни део. После два или три дана проведена на Палићу, они долазе у контакт са криминалном мрежом која ће их превести преко границе са Мађарском. Кријумчари често захтевају високу накнаду, ништа пар стотина евра за појединце и око хиљаду евра за породице. Неки одбијају да плате толико новца кријумчарима, већ пробају срећу тако што сами покушавају да пређу границу - након што их неки локални таксиста довезе до саме границе.

Неки мало срећнији чак стижу директно до мађарске границе. 

Људи обично прелазе границу ноћу - мада су неки прелазили и преко дана, посебно током почетка масовног егзодуса. Ноћу или дању, граница се прелази пешке.

Из птичије перспективе јасно се могу разазнати групе људи свих узраста како ходају преко ливада и кроз шумарке који раздвајају Србију и Мађарску, и које воде до Сегедина. Неки се смрзавају прелазећи границу преко реке Тисе и носећи своју децу на леђима.

Са друге стране је све лакше. Ако их не ухвате на граници или у пограничном појасу Мађарске са Србијом, онда пут из Сегедина или Ашоталома настављају возом до Будимпеште и онда даље до "обећаног" запада. Путовање је лакше и путовати можете непримећени, јер сте ушли у Европску Унију.

Последњи талас масовне имиграције косовских Албанаца пре овог актуелног виђен је 1999. године и догодио се на врхунцу сукоба на Косову. Људи су тада тражили уточиште у суседним земљама, пре свега у Македонији и у Албанији – а други су се већ тада сместили у Аустрији или у Немачку. За разлику од најновијег егзодуса, људи су се пре одласка говорили "Видимо се на слободном Косову". Сви су планирали – и што је најважније – сви су хтели да се врате, пише lupiga.com.

Петнаест година након НАТО бомбардовања и седам година од проглашења независности, косовски Албанци сада напуштају земљу и не желе више да се врате. Отишли би било где само да не остану да живе на Косову. Једва чекају да коначно окрену леђа Косову.

Школе се празне од ђака

Сфечељ је село у општини Подујево, чије гимназије се убрзано празне од ђака.

"Изгубили смо 85 ученика у посљедња три месеца. То су скоро три разреда. Сви долазе да подигну своје документе, очекујући да наставе образовање на другом месту," каже Хаџи Бећири, директор гимназије "Иса Бољетини".

На другој страни, просветни званичници сматрају да је око 5.000 ђака и студената напустило земљу.

А бројеви азиланата расту

Како одмиче нова година, бројеви настављају да расту. Мађарска амбасада у Приштини је саопштила да је од почетка егзодуса у ту земљу ушло око 60.000 грађана са Косова и Метохије.

Званични подаци из Немачке кажу  да је око 10.000 затражило азил у овој земљи у последњих неколико месеци. Процењује се да се број најновијих имиграната "у Европи" креће негде око 200.000.

Немачки медији су овај феномен упоредили са масовним бегом Немаца из Источне у Западну Њемачку, такозвани "Fußabstimmung” ("гласање ногама"). Према њима, сваки Албанац који одлази са Косова на неки начин гласа против своје владе.

Очајање, бес, борба за егзистенцију и недостатак перспективе - свако од бегунаца има своје и разлоге сличне другима. Али то нису довољно добри разлози, како тврди немачка влада, да они добију азил у њиховој земљи.

"Независност се не једе"

"Обећали су нам да ћемо јести златним кашикама," каже Ваљона Сејдулаху, млада жена коју су репортери срели у селу Гламник.

"Шта значи бити независан, када вам пасош ништа не значи, када је систем образовања готово рудиментаран, а ваша зарада ниска, не вреди ништа." На питање о кући на три спрата, у којој она и њена породица живе. "Кућа се не једе", одговара она. И независност се такође не једе.

Влада у Приштини је обећала економске промене пре две недеље у парламенту, када је усвојена резолуција којом се покушава утицати на смањење илегалне миграције. Главне мере изгласане у резолуцији односе се на стварање простора за развој приватне иницијативе и отварање нових радних места за младе на Косову.

Резолуција обећава смањење царина и административних такси за све оне који отворе фирму која нуди десет нових радних места; изузеће од пореза и ПДВ за све машине или опрему намењену производњи или преради, као и изузимање увозних сировина од ПДВ. Али то ће, наводи lupiga.com, имати негативан ефекат на већ ионако сиромашну касу Владе Косова.

"95 одсто буџета Косова се пуни царинама и од стране пореске управе. Када је била усвојена ова резолуција, претпостављало се да ће БДП да скочи након отварања нових радних места, али то је ризична игра када узмемо у обзир несигурну економску ситуацију на Косову", каже Наим Гаши, економски експерт и додаје:

"Иако ће Косово добити укупно 550 милиона евра од ЕУ током периода 2014-2020, то не иде у државни буџет. То се користи за инфраструктурне пројекте и друге сличне ствари."

Немачки медији већ најављају повратак азиланата и убрзано процесуирање њихових захтева. Биће враћени авионом директно у Приштину, а Министарство унутрашњих послова је саопштило да ће азиланти морати да надокнаде новац за авионске карте. Већина њих продала је сву своју имовину да би финансирали пут, а они који су били запослени напустили су своја радна мјеста. Али за њих ће бити највећа казна то што ће их вратити кући, на Косово.