ИСТОРИЈА СЕ ВРТИ У КРУГ: Како спречити ХАОС на Блиском истоку?!

„Време је да вратимо империјализам на Блиски исток“ је контроверзни наслов листа Фореигн Policy којим се шаље порука: иако су царства вероватно испала из моде, историја је показала као другу опцију – општи хаос.

Империјализам има лошу репутацију, али ипак, царства су била начин владања већи део историје. Када је реч о Кини и Индији, од антике до раног 20. века, или у Европи после И светскога рата - крај царства се резултирао хаосом и нередом.

Сличан сценарио препознаје се и у Арапском свету, Северној Африци, Арапском полуострву и Леванту, док је освајање древне Палмире од стране Исламске државе, најновији врхунац тог хаоса. Велико је питање могу ли државе на Блиском истоку уопште опстати под налетима џихадиста. Сав тај хаос проузроковао је распад три империјална царска састава на Блиском истоку.

Пад три империјалне силе

Прво, тај хаос показује да регија није нашла решење након распада Османаског царства после Првог светског рата. Стотинама година,  сунити и шити, Арапи и Јевреји, муслимани и хришћани су живели у Великој Сирији и Месопотамији под влашћу цара у Истанбулу. 1918. године се овај састав срушио ослобађањем демона национализма, етничких и секташких сукоба.

Друго, Ирак након решења Садама Хусеина, и Сирија након Арапског пролећа довеле су до краја британски и француски империјализам у Леванту.

Трећи крај империјализма - огледа се у Обаминој политици према овој регији, јер је покушао да ограничи улогу САД-а на Блиском истоку. Од Другог светског рата, САД је било светско царство по свему осим по имену, пише Фореигн Policy.

Постколонијални моћници: Хусеин, Гадафи и Ал Асад

Под њима подразумевају пад Садама Хусеина у Ираку, Моамера Гадафија и слабљење Башара ал Асада у Сирији. А њихова владавина је била уско повезана са наслеђем империјализма, јер су владали у оним границама које су им Европљани оставили. 

Два скупа земаља: ЛИбија и Сирија

Сирија и Либија би улазиле у овај скуп, јер су нестабилне, а њихови идентитиети као да су измишљени од стране европских држава. То су државе које су након пада репресивних и ауторитативних режима утонуле у тотални хаос.

Тоталитаризам се показао као једини одоговор западног империјализма у тим вештачким државама. Сада је колапс тих тоталитаризама узрок блискоисточног хаоса. У таквом окружењу регионалне силе попут Турске, Саудијске Арабије и Ирана јачају своју моћ и утицај све бескруполознијим методама.