Односи Србије и Кине кроз историју: Партнерство орла и змаја

Односи наше две државе иду узлазном путањом, а поготово су унапређени у време актуалне Владе Александра Вучића. И сам премијер Кине Ли Кећијанг је рекао да су односи Кине и Србије попут "ултра брзог воза који граби напред напуњен тежњама два народа за још бољим животом".

У исчекивању почетка Самита, Србија Данас вас подсећа на политичко-економске односе Кине и Србије кроз историју.

Народна Република Кина је један од најважнијих политичких чинилаца у савременој светској политици и свакако један од лидера у региону Источне Азије. Бројни су показатељи незаустављивог економског јачања ове земље, а нису ретки ни аналитичари који указују на значај нове улоге Кине у глобалном систему безбедности. Када је реч о пријатељству између Србије и Народне Републике Кине, поносно се може рећи да оно траје деценијама.

Односи између две земље знатно су унапређени за последњих 20 година и настављају да се унапређују на основама стратешког партнерства, које су две земље потписале 2009. године. Поред подршке у најважнијим питањима од интереса за две земље и два народа, српско-кинеске односе обележава и међусобно поверење и уважавање. 

Историја и политика

Историја Кине је историја једне од најстаријих цивилизација на свету. Током више од једног миленијума, њен политички систем био је заснован на наследним монархијама, тзв. династијама. А последња династија која је владала Кином, династија Ћинг, склоњена је са власти 1911. године и проглашена је република.

Прва кинеска република разбијена је 1949. године. Након пораза Јапана у Другом светском рату, Комунистичка партија поразила је кинеске националисте и прогласила Народну републику Кину у Пекингу, 1. октобра 1949. године, док су се националисти повукли на Тајван.

Континуитет односа Србије са Народном Републиком Кином постоји од 1. октобра 1949. године, када је Федеративна Народна Република Југославија признала независну Народну Републику Кину, а дипломатски односи између две земље званично су успостављени 2. јануара 1955. године.

У постјугословенској историји, Кина представља један од “четири стуба” српске спољне политике и непоколебљиви је савезник Србије у очувању њеног суверенитета и територијалног интегритета пред Уједињеним нацијама и Савету безбедности. Политички односи су традиционално добри и стабилни, што је од изузетног значаја за нас. Кина је стална чланица СБ УН, атомска сила, регионална сила у успону, глобална трговинска велесила, глобална финансијска сила и традиционални пријатељ наше државе. Наше пријатељство је старо и потврђено пробом времена и бројних искушења.

Стратешко партнерство Србије и Кине данас, огледа се низом економских пројеката чију су реализацију две земље започеле још пре пар година. Овде спадају пројекти ревитализације термоелектране у Костолацу, изградња Коридора 11 до Црне Горе, изградња новог моста Земун-Борча и потенцијална изградња нове и модерне пруге на релацији Београд-Будимпешта,.

Председник Владе Србије Александар Вучић  је у септембру учествовао на Светском економском форуму у Тјенђину, такозваном "летњем Давосу". Тада су додатно унапређени односи Србије и Кине, а Вучић се осим са највишим државним званичницима састао и са представницима великих кинеских компанија.

"Чињеница да је кинески премијер инсистирао да му будем са десне стране, први до њега, на званичној вечери међународног економског форума, говори о угледу Србије и наше је да то искористимо у интересу грађана, нашег народа и наше земље", рекао је Вучић након посете Кини.

Кина је веома заинтересована за Европу и њено тржиште, а Србија је управо земља преко које Кина то може да оствари. Као и друге светске сила, Кина жели да прошири своју моћ и утицај а Балкан је традиционално био место на коме су се односи моћних сила супротстављали. Србија, као једина земља на Балкану која одржава добре односе са Кином и Русијим с једне, и ЕУ и Америком с друге стране, има јединствену прилику да, као што тврди професор ФПН Предраг Симић, себи "подигне цену", тако што ће се показати као поуздан балкански партнер моћним силама, са којима одржава дугогодишње односе. 

Економија

НР Кина данас представља политичку, војну и нуклеарну силу са најбржим темпом привредног развоја. Основни принципи кинеског економског развоја базирају се на индустријализацији и модернизацији извозно оријентисане привреде. Са БДП од 7.298 милијарди УСД у 2012. години, Кина је друга економска сила света.

НР Кина је дужи низ година најважнији спољнотрговински и финансијски партнер Републике Србије на Азијском континенту. На листи од 172 тржишта на која је Србија пласирала робу, Кина је била на 53. месту. На листи земаља од којих је Србија увезла робу (204), Кина је била на 4. месту. У укупном извозу из Србије, закључно са 2013. годином, Кина је учествовала 0,06 одсто а у укупном увозу са 7,8 одсто.

Вредност извоза Србије у Кину, исте године, износила је 9.2 милиона УСД, док је у истом периоду вредност увоза Србије из Кине износила 1.6 милијарди УСД. Међутим, приказани подаци о увозу односе се на робу кинеског порекла, а о извозу по основу дестинације. Ово треба имати у виду јер према подацима НР Кине око 51 одсто укупног кинеског извоза је прерадни извоз, односно под туђом робном марком  (углавном под марком мултинационалних корпорација које производе у Кини).

Иако је несклад у извозу и увозу значајан, треба имати у виду да је из Србије тешко било шта извести у Кину јер производни капацитети те земље покривају "пола света", укључујући и потребе свог домаћег тржишта. Другим речима, нема тога што се у Србији може произвести, а да се то не прави у Кини брже, вишеструко јефтиније и у много већим количинама.

Наравно, трговински дефицит са Кином, као тренутно највећим светским понуђачем свих могућих производа широке потрошње, имају и друге много веће и много развијеније земље, почев од Америке до земаља Европске уније. У том контексту гледано, Србија ни на који начин не може да удовољи кинеским економским апетитима. Утолико је и интригантније високо политичко-дипломатско рангирање Србије као "стратешког партнера" Кине.

Међутим, добри познаваоци политичких прилика у Кини и за ово имају рационално објашњење. Већ дуже време Кина има велике проблеме са ЕУ због њеног протекционистичког односа када је реч о увозу јефтине кинеске робе. Такође, знатан део својих огромних девизних резерви Пекинг је вољан да инвестира у Европу али ЕУ за сада на то не гледа превише благонаклоно.

Тако се, стицајем околности, показало да је тренутна геостратешка позиција Србије идеална - налази се на европском тлу али још увек није у Европској унији. Из пекиншког угла гледано, Србија би могла да буде "плодно инвестиционо тле", на коме би се показала као солидан партнер прихватљив касније и за Европску унију.

Отварање ка Европи

Као што је својевремено кинеско отварање према свету које је почело преко ондашње Југославије била велика прилика за ту земљу тако је и актуелна кинеска стратегија европског отварања за Србију велика шанса али истовремено и велики изазов. Кина намерава да уложи око 10 милијарди долара у Европу као што је договорено на последња два кинеско-европска самита. 

Кина, наиме, високо цени пријатељство и коректност у политичким односима. Поготово није равнодушна према гестовима солидарности када се налази у невољи. Међутим, Кинези су пре свега прагматични и у пословним односима следе искључиво интерес. Ако га међу понуђеним пројектима нађу, не треба сумњати да ће "одрешити кесу". Под условом да, када се све сабере и одузме, буду на добитку.