Пет разлога због којих ће многи Шкоти гласати за независност
Референдум о независности Шкотске који ће бити одржан у четвртак, 18. септембра, могао би да означи крај Уједињеног Краљевства које у саставу Енглеске, Шкотске, Северне Ирске и Велса постоји већ 307 година.
Недавне анкете показале су да би глас "да" могао да има велике последице не само за Шкотску, већ и за Велику Британију и остатак Европе. The WorldPost направио је листу од пет разлога објашњавајући зашто Шкоти желе да се одвоје од Велике Британије.
Основна питања која се разматрају у референдумској кампању тичу се привредне снаге Шкотске, њене одбране, будућих односа са остатком Уједињеног Краљевства и чланства у међународним организацијама, посебно у Европској унији и НАТО.
Желе да виде Лабуристичку партију на власти
Бирачи у Шкотској су традиционално левичарски оријентисани, па конзервативци десног центра обично пролазе лоше у Шкотској. Насупрот томе, Енглеска ће пре гласати за конзервативну странку која је тренутно на власти. Дакле, упркос томе како се гласа у Шкотској, она се често нађе под влашћу конзервативаца. Уколико постане независна коначно ће добити владу по свом избору.
Желе за стално да се ослободе утицаја Конзервативне партије
Гласање које предстоји не односи се само на независност. За многе Шкоте референдум значи и могућност, односно, сигурност да Конзервативна партија никада више неће управљати њима. Још од финансијског краха 2008. године британска влада спроводи политику драконске штедње укључујући смањење послова у јавном сектору и притисак на социјалну помоћ. Овом политиком посебно су погођене породице са ниским примањима у Шкотској. Према извештају УНИСОН Сцотланд-а из јуна 2014. године буџет ове земље смањен је за 6 милијарди фунти и 50.000 радних места.
Аутономију сматрају симболом националног поноса
Иако многи економисти сматрају да је у најбољем интересу Шкотске да остане у саставу Велике Британије, постоји јасна емоционалност која "вуче" појединце да се гласа за самоуправу. Како они сматрају, на референдуму је реч о идентитету и моћи. Сама идеја да Шкоти имају могућност да на овај начин обликују своју судбину довољно је значајна.
Године 1999. Шкотска је добила свој први парламент самим тим и одређен степен аутономије за разна питања од образовања до здравства. То је само подстакло жељу националиста да контролишу сваки аспект управљања земљом. Али, такође, како се сматра, треба да буде јасно да је ово јединствена прилика, јер ако Шкоти пропусте да гласају за независност у четвртак другу прилику неће добијати генерацијама.
Шкоти верују да ће аутономија побољшати њихову економију
Предлог закона о референдуму и независности Шкотске изнет је 21. марта 2013. године и дефинише услове за његово одржавање. Предлог је усвојен 14. новембра 2013. у шкотском парламенту, Краљица Елизабета II дала је краљевски пристанак месец дана касније. На референдуму ће гласачи одговарати на питање формулисано у складу са препорукама британске изборне комисије и гласи: Да ли Шкотска треба да буде независна држава?
Група која се бори за независност тврди да ће аутономија омогућити боље управљање економијом, посебно када је реч о порезима и резервама нафте смештене ван шкотске обале. Такође је реч о распрострањеном противљењу нуклеарном оружју. Кампања за независност је обећала да ће оружје у потпуности уклонити из земље.
Анкете такође показују да већина Шкота жели да остане део Европске уније. Чак и ако Британија напусти ЕУ у наредних неколико година, независна Шкотска могла би да гласа да задржи своје чланство у ЕУ.
Шкоти су под утицајем јаке кампање активиста
Алекс Салмонд, премијер Шкотске и вођа кампање за независност, показао се као изузетно ефикасан борац окупљајући Шкоте, посебно млађе генерације, и вршећи утицај на одлуку, да се на референдуму заокружи "да". Анкета која је спроведена у августу за The Гуардиан показала је да око 71 посто бирача подржава премијера у поређењу са 29 одсто који су подржали Алистера Дарлинга, лидера кампање "Боље заједно".
