ПОДГОРИЧКА МАЈКА ХРАБРОСТ: Највише ме боли док гледам ћелаву ћерку у хаљиници
- Моје девојчице су за мене два анђела која ходају земљом. Јако су миле и позитивне, пуне енергије и љубави, почиње причу млада мајка Сара Хуремовић из Подгорице чије су ћерке близнакиње рођене са Дауновим синдромом.
Данас се обележава светски дан особа са Дауновим синдромом. Према неким проценама, само у Србији 2000 људи има Даунов синдром. Ирма и Илда једне су од њих. Њихова мајка одлучила је да своју причу, њихов живот, шок након сазнања шта је чека, као и њихово одрастање, исприча за наш портал.
Зашто баш 21. март?
21. март симболично је изабран за Дан особа са Дауновим синдромом јер је у основи те болести присутност 3 хромозома уместо 2 хромозома, на 21 хромозомском пару.
Сара је остала у другом стању када је имала тек 20 година. Носила је две девојчице и све до тренутка када их је први пут узела у наручје није знала да оне нису попут друге деце – девојчице Ирма и Илда рођене су са Дауновим синдромом.
- Имала сам скроз нормалну трудноћу. Све време сам се добро осећала. Радила сам код тате у пекари ујутро, а после подне сам ишла на курс за фризера. Радила сам потребне налазе и све је било уреду. Урадила сам и трипл тест, али и он је био нормалан. Ништа није указивало на Даунов синдром. Радила сам до седмог месеца трудноће, а онда сам добила изненадне болове и отишла на превремени порођај. Био је то најсрећнији дан у мом животу, јер су рођене 18. 08. 2008. године, а и ја сам рођена на исти датум само двадесет година раније. То је наш срећан број – почиње причу млада мајка из Подгорице.
Генетичар јој је након порођаја објаснио да девојчице неће моћи да ходају, да једу саме и да ће живети успореним животом – догодило се све супротно.
- Када су ми лекари рекли да имају Даунов синдром, на моменат сам била изгубљена у времену и простору. Било ми је тешко због приче коју ми је генетичар испричао. Био је директан и веома суров... Када је прошло пар сати, освестила сам се и рекла себи: “Ма ја то могу. Идемо даље“. Била сам борац цео живот, још од малих ногу са само 9 година продавала сам бурек у татиној радњи и зарађивала за себе. Сада никако није био тренутак да поклекнем – наставља причу Сара.
ВОЈНИ РОК У СРБИЈИ: Нови систем од децембра, ево КОЛИКО ће трајати служење!
Након што су девојчице рођене, Сара је наишла на многа питања. Неки од пријатеља су јој говорили да девојчице треба да остави у дом, али она је одлучила да се бори заједно са њима.
- Супругу и његовој родбини је било јако тешко. Тако је и дан данас. Ми више не функционишемо управо због тога, јер ја сам свугде са девојчицама ишла сама. Додуше он је пуно радио, али се није ни пуно обазирао на нас три. Морала сам све сама. Пријатељи су нам били у шоку и сви су се питали како и шта ћу даље, да ли ћу девојчице оставити у дом... Сваког ко ми је рекао да девојчице треба да оставим, нисам више сматрала пријатељем него непријатељем, јер то су моја деца коју сам седам месеци носила, будила се и спавала са њима у стомаку – објашњава Сара.
РОБИЈАШИ БЕСНИ НА ЊЕГА: Ево како изгледа ЗАТВОРСКА ЋЕЛИЈА Кристијана Голубовића у Забели!
Одгајати близанце је јако тешко, а Сари су највећа подршка кроз све што је прошла били родитељи.
- Одгајати близанце је јако теско, а можете замислити како је када постоји неки додатни проблем. Чак 16 пута сам била у Игалу, по 21 дан у стационару за рехабилитацију, 13 пута у Котору, по 15 дана у Новом Саду када је доктор Ирми радио другу операцију. Била сам у Липовачким шумама у Београду, и прошле године 15 пута на терапији на кожном одељењу код доктора Николића и докторке Гајић где је Ирма 12 месеци примала пулсну терапију. И све сам то сама пролазила. За то време уз мене су највише били моји родитељи, а тата посебно. Био је увек ту, од њихове прве контроле па све до сад. Сваки дан им однесе ужину у школу, води их у шетње... - прича она.
БАКИЦА ИЗДОМИНИРАЛА: Девојка је напала што јој зури у тетоважу, покајала се кад је чула одговор
На питање који јој је тренутак био најтежи Сара објашњава да је то тренутак када је једна од девојчица изгубила косу:
- Најтеже су ми падале Ирмине операције и губитак њене косице. Било ми је тешко када је требало да обуче хаљиницу, а она ћелава. То боли... Било ми је тешко и када је Илда у септембру била пет дана у коми...
ПОЧИЊЕМО ВАНРЕДНЕ ВЕСТИ! Хилари Клинтон проглашена МРТВОМ! (ВИДЕО)
Ипак, како каже мајка Ирме и Илде који, њихов живот је испуњен и лепим тренуцима, иако заједно су прошле разне препреке од њиховог рођења.
- Имамо пуно лепих тренутака, од тога када су први пут проходале, изговориле “тата“ кренуле први пут у редован вртић, а затим и у редовну школу. Наравно, морам да издвојим Илдину модну ревију. Она је прва особа на свету са Дауновим синдромом која је прошетала пистом 22. новембра, захваљујући нашој модној креаторки Нади Кољеншић, жени са великим срцем - рекла нам је Сара.
Близнакиње сада имају 7 година и иду у редовну школу, а оно што је занимљиво је да једна од њих је прво дете са Дауновим синдромом које поседује диплому за манекена.
- Похађају редовну од 11 до 13 часова, а од 13 до 15 часова иду на дефктолоске третмане у специјалној школи. Деца у вртићу, али и у школи су их добро прихватила. Имају дивне учитељице које их социјализују са другом децом. У друштву са децом су много јаче и срећне. Иду на рођендане, играонице, у шетњу и на излете са школом. Илда се већ годину дана се бави манекенством у модној агенцији Нине Станишић, познате црногорске манекенке. Она је отворила Илди врата и прихватила је. Илда је јако срећна, а одрадила је већ пар ревија и она је прва девојчица са Дауновим синдромом која има диплому за манекена. Ове године пријавили смо је за Мис Црне Горе, захваљујући модном креатору Александру Јовановићу - испричала је Сара за портал SrbijaDanas.com.
У средини која их окружује није увек било лако, али ова млада мајка каже да се кроз живот бори осмехом:
- Околина као околина. Још увек смо ми примитивна средина. Било је ту разних гледања и оговарања иза леђа. Када приметим тако нешто, ја још више уздигнем главу, стегнем ћерке за ручице и набацим осмех...
Ова храбра мајка, која се бори кроз живот заједно са својим ћеркицама, на крају нашег разговора упутила је поруку свим мајкама са хендикепом.
- Поручила бих да своју децу не жале, да не гледају на њих као на децу која неће моћи много тога, већ да стисну зубе, буду позитивне и насмејане. Да се поносе својом децом, да их мазе и пазе - завршава Сара.
