Полемика у САД: Да ли платити откупнине за киднаповане?
ВАШИНГТОН - Одбијање Сједињених Држава да плате откупнину за отетог и потом убијеног новинара Џејмса Фолија, у Европској унији и неким арапским земљама оцењују као намеру САД да се таквим тешким ставом утиче на смањивање отмица и напада екстремиста.
"Ми не правимо уступке терористима. Ми не плаћамо откупнине", рекла је портпаролка Стејт департмента Мери Харф.
Међутим, Фолијево погубљење интензивирало је расправу унутар администрације америчког председника Барака Обаме, али и САД и њених савезника, о томе да ли да се плате откупнине за отмице Ал Каиде и других исламистичких организација уз опасност да се на тај начин финансирају сукоби.
Откупнине плаћене за ослобађање отетих Европљана у последњих десет година су премашиле приватне донације које обично финансирају Ал Каиду и друге сличне организације, навели су извори блиски властима САД и Велике Британије, која се такође противи плаћању откупнина екстремистима.
Сунитски екстремисти из Исламске државе су тражили од Фолијеве породице 132,5 милиона долара (100 милиона евра) као и неке уступке од америчких власти, које су навеле да нису биле у обавези да то ураде. Исламска држава је такође тражила 132,5 милиона долара за ослобађање друга два отета Американца, изјавио је синоћ извор близак тог питању који је желео да остане анониман. Према његовим речима, тај захтев је само упућен једном, крајем прошле године, и то породицама отетих, чија имена није желео да обелодани.
Екстремисти у Ираку одрубили су главу 40-годишњем Џејмсу Фолију и потом објавили снимак убиства. Они су навели да је Фоли ликвидиран у знак одмазде због напада ратног ваздухопловства САД на положаје те есктремистичке борбене организације у Ираку.
Неименовани високи званичник Обамине администрације је изјавио да је такозвана Исламска држава имала низ захтева поред Фолијевог ослобађања, укључујући и промену америчке политике према Блиском истоку.
Портпаролка Стејт департмента Мери Харф изјавила је да су екстремисти који контролишу северни део Ирака и Сирије прикупили неколико милиона долара од откпунина само ове године.
У САД се не препоручује ни породицама отетих да плаћају откупнине због финансирања екстремизма.
Европске владе наводе да у својим земљама постоји већи унутрашњи притисак за ослобађање отетих држављања, него што је у САД. Катар, која често има међународну улогу посредника, у неколико наврата је посредовала у плаћању откпунина западних земаља.
У Савету безбедности УН у јануару је донета резолуција да се не плаћају откпунине екстремистима, пошто су неке европске земље оптужене за то, међу којима Француска, Немачка, Италија, Данска, Норвешка и Шведска.
Уместо откупнине САД прибегавају тајним војним операцијама за ослобађање својих грађана, међутим операција вођена за ослобађање Фолија је била несупешна.
