Постоји ли алтернатива за руски гас?

Они су после састанка обећали да ће побољшати енергетску ефикасност, проширити мрежу снабдевања енергијом, укључујући природни гас, обновљиве изворе енергије и нове гасоводе, као и да ће развити постојећу инфраструктуру за транспорт гаса.

Такође, Италија и Француска су подржале пројекат Јужни ток  којим би се заобишла Украјина при транспорту гаса  и изразиле су неопходност изградње алтернативних праваца за транспорт гаса.

Турска као потенцијална алтернатива

Турска је земља која у будућности може да постане својеврсни центар за расподелу енергије. Она  лежи на раскршћу Европе, Кавказа, Централне Азије, Блиског и Средњег истока и због тога је њен геостратешки положај јединствен. Уочено је појачано интересовање европских и међународних компанија за турско енергетско тржиште. Од избијања кризе у Украјини, Турска је на врху листе ЕУ као стратешки партнер за алтернативни правац увоза гаса и нафте. Та земља није погодна само због свог повољног положаја, већ и због јаке економије која је и у годинама кризе остваривала раст који се из године у годину постепено повећава.

Ипак, један од највећих проблема остаје либерализација тржишта у Турској. У току је укидање државног монопола на тржишту и оно тако постаје отворено за турске, али и интернационалне фирме. Неке моћне компаније, попут немачких ЕОН-а или RWE-a, желе да уђу на то тржиште. Њих ће следити бројне фирме које се баве услужним делатностима. Како тврди Кристијан Грун из  фирме Кон Енерџи, тренутна политичка криза, корупционашке афере у које је наводно умешан и сам премијер Ердоган или цензура интернета не играју велику улогу за инвеститоре.

Турска тренутно ради на неколико пројеката из енергетског сектора. Ту је Прекоанатолијски гасовод који би спојио државе око Каспијског мора, произвођаче гаса, са Европом. Тај гасовод не би ишао преко територије Русије, него би се спајао са Прекојадранским гасоводом и земни гас са азербејџанског поља Шах Дениз II транспортовао до Европе.

Тиражни лист Хуријет пише да ће градња гасовода почети 2015. године, да би требало да траје четири године и да ће коштати 45 милијарди долара. Пројектовани проток је 16 милијарди кубних метара гаса годишње - од тога би шест милијарди остајало у самој Турској, док би 10 милијарди одлазило ка државама Европе. Тако добијени енергенти би Европи били драгоцени јер се смањује зависност од Русије. Ипак, Прекојадрански гасовод има тек једну шестину капацитета који би требало да има руски Јужни ток.

Важну улогу Турске потцртава и договор са владом аутономног региона Курдистана у северном Ираку. Судећи према турским медијима, договор са регионалном владом у ирачком Ербилу предвиђа да се од 2017. у Турску испоручује четири милијарде кубних метара гаса годишње. Од 2020. би та количина требало да се повећа на чак 20 милијарди кубика гаса.

Регион источног Медитерана је протеклих година привукао пажњу нафтне индустрије. Реч је о открићу залиха земног гаса на дну мора у близини обала Израела и Кипра. Турски медији преносе да би Израел зато могао да постане извозник гаса који би се транспортовао турским гасоводима. Препреку овом плану још увек представља нерешено кипарско питање.

Тешко је заменити руски гас

Путин и Ердоган су 2009. потписали договор о грађену Јужног тока кроз турске територијалне воде. Зато турски експерт за енергетику Мехмет Огучу каже да је Прекоанатолијски гасовод за сада једини реалан пројекат вредан помена. Али чак уколико се тај пројекат и оствари у предвиђеном року, Огучу не верује да ће Турска постати енергетска централа Европе. "За тако нешто је потребно располагати не са 16 милијарди кубика, него са 50 до 60 милијарди кубика гаса. Само ЕУ је потребно више од 250 милијарди кубика годишње. Турска не може сама да испоручи толику количину", тврди он и  додаје да  Европа не може бити потпуно независна од руског гаса.

Криза у Украјини нема никаквог утицаја на снабдевање енергентима у самој Туској, наводи Фатих Бирол, главни економиста Међународне агенције за енергију. "Турска има кључну улогу у глобалној енергетској политици. Због њеног положаја она може да постане поуздана земља за транзит енергената", каже Бирол. Кризу у Украјини и забринутост за сигурност снабдевања руским гасом види као решив проблем. "Такви проблеми могу настати у било којој земљи, у било којем тренутку."

(DW/bizlife)