ПОУЧНА ПРИЧА О ХРАБРОСТИ: Не двоумите се да је употребите, она је увек потребна!

Касно увече шетао сам парком. Одједном сам зачуо врисак који долази из жбуња. Наставио сам да слушам и схватио да је жена нападнута, чуо сам звуке борбе и јауке. Неколико тренутака сам оклевао, треба ли да се умешам, да помогнем сиротој жени?

Успаничио сам се, страх ме је било да и ја не будем повређен, шта ако има оружје, могао бих изгубити свој живот, ово није моја борба. Можда је боље да позовем полицију, помислио сам? Онда сам схватио да женски глас постаје све слабији, тако да сам знао да морам брзо да делујем.

Да ли могу да побегнем од овог, ломио сам се? Коначно сам одлучио да морам да помогнем непознатој жени, чак и ако ризикујем свој живот. У тренутку одлуке осећао сам неку чудну трансформацију изнутра, моралну и физичку снагу , па сам утрчао у грмље.

Извукао сам нападача, и навалио на њега свом својом снагом. После неколико минута борбе, успео је да се искобеља из мог стиска и побегао.

Тешко сам дисао, полако сам дошао до девојке, која је скривала иза дрвета. Био је мрак , па нисам могао да јој јасно видим лице.

Осећао сам, да је веома уплашена, нисам се приближавао и из даљине сам покушао да је смирим: "Сада сте безбедни, све је у реду, он је побегао, "После неколико тренутака чуо сам њене речи  и са великим чуђењем препознао њен глас : " Тата , јеси ли то ти? " .  Девојка коју сам спасио била је моја ћерка!