Позадина Сарајевског атентата
Сарајевски атентат, који је означио ослобађање народа од кметства и вишевековног ропства, у историји је забележен као директан повод за отпочињање Првог светског рата. Овај историјски детаљ се вероватно само на нашим просторима изучавао са два аспекта: директног повода и позадине Великог рата. За остатак света, прича је била једноставна : „Рат је почео кад је у Сарајеву Гаврило Принцип извршио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда“.
Историја се никада није доследно одредила према овом догађају, бар не на начин који би суштину приближио данашњем човеку, збуњеном серијом бурних дешавања у прошлом веку.
Кључна питања шта се заиста десило у Сарајеву на Видовдан 1914, можда је најбоље поставио Андреас Прохаска у филму „Атентат“ снимљеном поводом стогодишњице почетка И светског рата.
Шта је Фердинанд радио у тек анектираној држави, парадирајући на велики православни празник пред потлаченим и поробљеним народом?
Зашто је само 35 полицајаца чувало параду високог безбедносног ризика?
Да ли је стављање не превише бистрог надвојводе у положај лаке мете било део прорачунатог мозаика немачко-аустроугарског војног естаблишмента?
Зашто се никада није открио разлог из којег је колона аутомобила скренула са предвиђене руте и дословно налетела на Принципа у споредној улици?
И можда најважније, ко су били тих десет дечака са оружјем у једном, а цијанидом у другом џепу, који су 28. јуна 1914 чекали надвојводу Фердинанда на улицама Сарајева са идејом да стану на пут тиранији и потом умру?
На спомен плочи која је стајала на месту атентата у време краљевине Југославије је писало:
„На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу на Видовдан 15. (28) јуна 1914.“
Пуцањ који се чуо широм света!
Од атентата до рата- шта се дешавало иза кулиса (ВИДЕО)
Занимљиве чињенице о Првом светском рату
Душа Гаврила Принципа, старог само 19 година на дан атентата, није имала мира ни након што је после четири године тамничења, 1918, напустила тело измучено стравичним тортурама. Његовим делом се баве и данас, често стварајући сумануте паралеле између атентата на тиранина са почетка XX века и савремених таргетованих атентата као добро организованих терористичких аката. Оваква повезивања показују висок степен игнорисања историјских чињеница и разумевања времена када је било нереално очекивати да се терор над једним народом спречи дипломатским путем, или кроз интервенције међународне заједнице. Да ли се икада, а нарочито у то време, акт борбе за народно ослобођење могао сматрати терористичким?
Да ли је Принцип био индокриниран политиком „Младе Босне“ или не, у овом тренутку је небитно. Све познате чињенице, које су на видело изашле током суђења и каснијом реконструкцијом догађаја, показују да је Гаврило на Видовдан 1914. чудним сплетом околности добио прилику да се лично обрачуна са каменом око врата свог народа. Његова вера у идеје југословенства је постала темељ уједињења Југословена који су у том историјском периоду такво јединство прижељкивали.
