Представа-есеј о новинарки Дади Вујасиновић

Идеја за пројекат је настала из потребе да се отргну од заборава лик и дело новинарке и ауторкине пријатељице из детињства, која је трагично изгубила живот пре 20 година.

"Намера је да се ова храбра новинарка из позиције жртве једног система уздигне на место симбола слободе говора, као узор младима, који разочарани нашим друштвено-економским и политичким системом, напуштају земљу у потрази за праведнијим и просперитетнијим условима за живот", наводи се у најави.

"О с(а)вести" је представа о новинарки листа "Дуга" која је почетком 90-их извештавала са ратишта, а затим отворено, јасно и истинито писала о догађајима на политичкој и друштвеној сцени наше земље. Живот је је изгубила под неразјашњеним околностима у својој 30. години.

Представа садржи "фусноте" - фрагменте сећања и података, као и уметничке интервенције, који ће као делови слагалице исликати њен живот и раПронађена је мртва у породичном стану 8. априла 1994. године. Званична верзија режима била је је да је извршила самоубиство, пуцњем у груди из ловачке пушке сачмарице. Ни после 20 година њено убиство није разјашњено.д, време одрастања и страдања, са посебним освртом на последње четири године њеног живота.

Публика ће имати прилику да бира редослед којим ће се "фусноте" разоткривати и приказивати у простору, кроз текст, видео рад, сцену, интервенцију у простору, а на крају ће се одиграти "Есеј у покрету" - наративни сценски израз, где се кроз уметничке акције приповедају истинити догађаји и појаве, уз критичко промишљање њиховог настанка и последица, наводи се у најави.

Радислава Дада Вујасиновић је рођена 10. фебруара 1964. у Чапљини (Херцеговина). Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду 1987. на одсеку Југословенска књижевност и српско-хрватски језик.

Радила је као новинар у "Привредном прегледу", а од 1990. била је члан редакције "Дуга".

За репортаже са славонског ратишта добила је награду "Светозар Марковић". Због истраживачких текстова о спрези између криминала и политике добијала је претње, уцене и судске тужбе.

Непоткупљива и самостална, није желела да њена, како је говорила, жртвована генерација дозволи да се поново фалсификује историја, поготово не од стране оних "који су рат схватили и приказивали као добар провод и авантуру, знајући да имају где да се врате када им ратовање досади".