Пријатељство - право богатство

Рођени сте у истом крају.

Водили су вас у исти парк, делили сте песак и играчке. Плакали сте кад год би један од вас пао и одрао колено. Наравно, плакали сте кришом, јер – дечаци не плачу. Осим ако се ради о достојанству и болу најбољег друга.

Ишли сте у исту основну школу.

Тамо сте се држали као један, чували сте леђа и бринули се о сваком "свом човеку". Чак се и на физичком знало – ваша екипа је тим који побеђује у фудбалу, кошарци, одбојци... Један од вас ради писмене из матиша за остале, други штанцује саставе – како бисте сви имали високе оцене.

Средња школа је била ваша.

Око вас су се окупљале најлепше девојчице, професори су вас волели, због искрености и величанствене навике да се држите заједно, али су истовремено једва чекали да вам виде леђа – несаломива екипа правила је проблеме (не велике, али проблеме) и смицалице од којих се целој зборници дизала коса на глави. Чували сте најслабије, пазили сте на девојке и пратили сте их до куће после друге смене. Повремено бисте попили по који шамар, кад покушате да на фору пољубите ту малу коју сте допратили, али већ сутра би вам та иста поклонила благонаклон осмех. Један од вас је можда мало поклекнуо, пробао је нешто забрањено, али екипа је сазнала. Попио је васпитне батине, исплакао се, па сте отишли на пиво. Никада му више није пало на памет да се "игра" наркотицима.

Уписали сте различите факултете.

Било вам је тешко првих неколико седмица, раздвојени сте после скоро две деценије. Виђате се увече, кад пристигнете, заблејите у крају оговарајући професоре који појма немају, асистенте који им се улизују и колегинице чије су сукње, по вашем мишљењу, предугачке. Кукате како вам је тешко без екипе, како нећете никада завршити факс, а онда се осоколите – ипак сте ви ЕКИПА! Бићете бољи од најбољих и никада нико неће угрозити екипу. Шта више, баш је супер што сте на различитим факултетима. Увек ћете имати једног доцу да поставља дијагнозе, једног машинца да чачка око климе, једног филолога да вам преводи песме које пишете девојкама у анонимним љубавним писмима...

Ништа не може да вас победи. Осим можда Ње.

Један је нашао Њу, а она је решила да га одвоји од екипе. Није га било недељу-две, а онда сте разрешили и тај проблем. Сели сте са Њом и попричали. Није Она ни тако лоша, кад боље погледате, само је било потребно да јој објасните неке ствари. Сада је и Она кул и Она је ту, Она је екипа, али придружени члан. Тај један је са Њом сад увек ту, баш као што ће и свака следећа Она бити ту, уз вас. Док нешто не зезне, онда се затвара вигвам, опет сте ту ви, "оригинални чланови", борите се за своје и за сваког.

А онда дође посао и проблеми на послу.

Кукате екипи и екипа теши чувеном - "ко му... мајку, дрмни ракијицу". Свака чашица, алкохола и разговора, са екипом олакша муку и скрене мисли.

Наравно, долазе полако, једно за другим, оне мале напасти – деца.

Учите их од малих ногу шта је екипа и како се чувају друг и другарство. Смејете се њиховим сузама кад одеру колена, а кад год размените погледе са екипом знате да сваки мисли на ваше падове кад сте били клинци.

Ту сте, уз ваше породице, увек. Селите се заједничким снагама, цела екипа учествује у свим могућим радовима. Кад год неко падне у постељу, макар и под прехладом, цела екипа се алармира, доносе се тоне воћа и понека флашица са ракијом, кришом, ваља се – због облога.

Оно што је најважније – увек сте ту, непрекидно једни уз друге, неизоставно и неповратно. Не умете да живите без екипе, не знате шта је живот без тих "магараца", како их зовете у шали. Понекад вас нервирају, понекад вам дође да их све колективно отерате тамо где се људи у бесу терају, али...

... али, свесни сте да имате нешто непроцењиво и зато свима говорите да сте пребогати, богаташка екипа.