Приметите га када шетате Калемегданом, али мало знате о њему (ФОТО)

Сваки од њих, поред тога што улепшавају град, осликавају одређени догађај или представља значајну личност.

Један од најпрепознатљивијих обележја града Београда је Споменик Захвалности Француској, који је постављен на Калемегдан 11. новембра 1930. године. Представља рад је једног од најпознатијих вајара на нашим просторима - Ивана Мештровића.

Његова дела и данас представљају „темене тачке Београда“, од Споменика Незнаном јунаку, преко „Победника“ (односно „Весника победе“, како се првобитно звао), до поменутог монумента захвалности Француској. 

Споменик Захвалности Француској подигнут је у знак пријатељства, узајамне помоћи и сарадње Србије и Француске током Првог светског рата. Споменик је добровољним прилозима подигло Друштво пријатеља Француске и Друштво некадашњих ђака Француских школа.

Споменик у бронзи приказује фигуру жене која оличава Француску и у ратном замаху са мачем у руци притиче у помоћ Србији. Бронзана фигура је висока око 3,5 м, а укупна висина споменика 9 м.

Смештена је на високом каменом постољу у чијем се доњем делу налазе два рељефа: на западној страни су приказани борбени редови француских и српских ратника, а на источној – персонификација Сорбоне у виду младе жене окружене ђацима. Ове рељефе су у духу арт декоа, према Мештровићевим цртежима, извели вајари Франо Кршинић и Антун Аугустинчић. На постаменту су урезане речи: “Волимо Француску као што је она нас волела“.

На месту где данас стоји Споменик Захвалности Француској се некада налазио споменик Карађорђу који је постављен на Калемегдан 1913. године, а уништен је приликом бомбардовања у Првом светском рату.

Да церемонија свечаног откривања споменика, који је рад вајара Пашка Вучетића, није сачувана на једном снимку у Југословенској кинотеци, данас га се нико не би ни сећао.

На том истом месту су Аустроугари хтели да поставе бисту Фрање Јосифа.

Прилаз самом споменику је добро решен, могуће га је сагледати већ са улаза на Калемегдан из Кнез Михаилове улице. Фронтална оријентација споменика ка улазу може бити предмет критике, јер предња страна споменика не представља најизражајнију форму силуете и не омогућава сагледивост споменика.

Фон скулптуре која је од бронзе би требало да буде светао да би се постигао ефекат контраста, међутим при пејзажно архитектонском обликовању коришћен је монокултурни масив тисе тамних тонова као и сама скулптура.

Након отпочињања НАТО агресије на СРЈ, 26. марта 1999. године у којој је учествовала и Француска, коју су у Србији сматрали за традиционално пријатељску земљу и савезницу, споменик је прекривен црним платном и постављен је натпис: “Нека је вечна слава Француској које више нема“.

Свакако да Споменик Захвалности Француској представља значајан и упечатљив акценат у простору, као и централни део композиције партера који га окружују. Такође се сматра да је овим спомеником Мештровић унео нову концепцију јавног споменика у нашу средину, чије су главне одлике монументалност, експресивност и јасност идеје.

Приликом обележавања националних празника Француске и дана сећања, функционери града Београда, Републике Србије, и разних удружења често постављају венце пред овај споменик у знак захвалности Француској.

Уз Споменик захвалности Француској, споменик Победнику припада малом броју монументалних јавних споменика који су подизани између два светска рата у Београду, а који се одликују савременим стилским стремљењима.

Проглашен је Спомеником културе пре 50 година, 1983. године и Културним добром од великог значаја и под заштитом је државе.

Данас је Споменику Захвалности Француској потребна темељна реконструкција за коју је, према прорачунима стручњака, потребно преко 390.000 евра.