Привреда дугује 3 милијарде евра, банке се опаметиле
Предузећа и грађани дужни су банкама више од 430 милијарди динара за зајмове које не могу да врате.
Банке од фирми потражују око 360 милијарди динара које су сврстали у тешко наплативе, а од грађана готово 75 милијарди динара.
Крајем јуна, такозвани лоши кредити су достигли 23 одсто или за 0,8 одсто више него крајем марта. Највише са ратама касне фирме, и то 27,4 одсто, а грађани нешто више од десет одсто.
Због све већег раста кредита које не могу да наплате, банке су почеле да пооштравају услове за одобравање зајмова. Због тога је у првој половини године дошло до пада задуживања. Тако, према подацима Удружења банака Србије, крајем прошлог месеца предузећа су користила 1,32 билиона динара, или нешто више од 11,5 милијарди евра, а у јуну 200 милиона динара више. Крајем прошле године компаније су користиле 1,41 билион динара или нешто више од 12 милијарди евра.
"Фирмама је све теже да отплаћују узете кредите", каже Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду. - Пре свега јер су презадужене и све мање зарађују. Неликвидност је главни проблем домаће привреде. С друге стране, и предузећа која добро послују, због тога што не могу да наплате своја потраживања упадају у дугове и не могу редовно да сервисирају своје обавезе према банкама. Велики је проблем и што фирме користе све мање кредита, јер то значи да опада привредна активност. Корак ка бољитку су субвенционисани зајмови, али они су само повољнији и могу да их користе фирме које добро раде, преносе Вечерње Новости.
Анкета Народне банке Србије о кредитној активности банака указује на то да су пооштрени кредитни стандарди за све категорије зајмова привреди. Такође, „затегнути“ су и услови за одобравање зајмова који се тичу максималног износа и рочности кредита, док су каматне марже, провизије и накнаде смањене. Изузетак су каматне марже на кредите великим предузећима, које су повећане, као и провизије и накнаде великим предузећима и пољопривредницима, код којих није забележена промена.
"Пооштравање стандарда је забележено код свих кредита - највише код кредита великим предузећима, а најмање код зајмова малим и средњим предузећима", наводи се у анкети банака.
Пооштравање кредитних стандарда последица је погоршаног очекивања ризика - У погледу наплативости потраживања и покривања губитака продајом, као и очекивања у погледу опште економске активности. У супротном смеру, односно у прилог ублажавању кредитних стандарда, деловали су трошкови извора кредита, а код динарских кредита и конкуренција осталих банака.
