Прво књижевно вече у Србији посвећено Патрик Модиано у УК Пароброд

О уметности сећања неухватљивих људских судбина из периода нацистичке окупације Француске, темама идентитета и кривице "Марсела Пруста нашег времена", како је недавно Модианоа окарактерисала Шведска академија, говориће  Мирјана Оуакнине, књижевни преводилац из Париза, заслужна за превод пет његових романа и Гојко Божовић, критичар и писац.

Модиано је рођен 1945. године у Паризу, у коме живи и ради, далеко од очију јавности. Отац му потиче из породице италијанских Јевреја, а мајка му је била глумица, пореклом из Белгије. Модиано је одувек  тврдио  да је врло занимљива чињеница да је рођен одмах после окупације: "Чудно, сумрачно време. А моји родитељи се упознају баш тада, међу свим тим људима на које и сами наликују. Два залутала, луда лептира усред обневиделог града".

После најаве да је 107. по реду добитник највишег призања за књижевност, француска штампа је између осталог, објавила доста текстова са темама из његовог породичног живота. Пасионирани колекцинар адресара и регистара из тридесетих и четрдесетих година прошлог века, последњу од укупно двадесет осам књига, насловио је ’’Зато да се не изгубиш у крају’’ али каже да можда заправо увек пише једну исту књигу. На српском језику објављени су му новији романи "Дора Брудер", "Те незнанке", "Мала принцеза", "Родослов", "У кафеу изгубљене младости" ( Стубови културе) а у Нолиту још 1989. године, "Изгубљени крај" у преводу Дане Милошевић.

"У животу, који нам се понекад чини као непрегледни брисани простор без путоказа, међу тим линијама недогледа и изгубљеним видицима, волели бисмо да нађемо неки орјентир, да се упишемо у катастар, да више немамо утисак пловидбе без кормилара" ("У кафеу изгубљене младости", 2010, Данс ле цафé де ла jeunesse пердуе, Gallimard, 2007)