Чињенице о псећим шапама
Мекане псеће шапе, одувек су биле интересантне посматрачима. Оне су савршеног облика који омогућава стабилно ходање и "дизајниране" тако да спречавају трење.
Шапа пса се састоји од пет различитих делова. То су нокти (канџе), јагодице прстију, "пети прст" (чапорак), предњи и задњи мекани део стопала.
Ови мекани делови служе као јастуци за ношење терета тежине пса. Шапа се састоји од великог метакарпалног ткива на предњим, односно метатарзалног ткива на задњим ногама. Обично су присутне и четири мања јастучића на прстима. На предњим ногама налази се и мањи зглобни јастучић, који је користан за додатни потисак уколико је то потребно. Чапорци се могу видети са задње стране предњих ногу пса, а понекад и на задњим ногама, пише портал Vauvau.net.
Псеће шапе помажу псима да ублаже притисак док ходају, дају му потисак и корисне су за копање. Грубљи јастучићи пружају им још бољи потисак и помажу му у брзом трку и наглим окретима.
Различите врсте паса имају и различите типове шапа
Неке расе имају оно што се назива мачјим шапама. То описује компактну шапу која има кратку кост трећег прста. Овакав тип шапе помаже псу да сачува енергију, што продужује његову издржљивост. Неки до примера паса с оваквим шапама су бултеријери, староенгелски овчар, доберман и јапански акита.
Мале расе имају продужене зечје шапе. Обично су прсти са стране краћи од два прста у средини. Пример за то су велики енглески хрт, самојед и скај теријер.
У већини случајева расе које су проводиле време у води имају пливаће кожице међу прстима, попут португалског водног пса и њуфанлендера.