ПУКОВНИК СЕ ВРАЋА КУЋИ: Аписа сахрањују у Алеји великана
Кости пуковника Драгутина Димитријевића Аписа ће, након што буду пренете у Србију, бити сахрањене у Алеји великана на београдском Новом гробљу.
Претходно је разматрано да Аписове кости, као и кости друге двојице "црнорукаца" осуђених у Солунском процесу, мајора Љубе Вуловића и Радета Малобабића, буду сахрањене на Калемегдану. Црква се, међутим, није сложила да то буде у Цркви Ружици. Друга могућа локација била је костурница бранилаца Београда, у непосредној близини цркве, али се и од те варијанте одустало.
Како незванично сазнаје Блиц, Александар Вулин, чије министарство води процес преноса Аписових костију, јуче је само рекао да су разговори са Скупштином града у току и да верује да ће брзо бити одлучено где ће бити сахрањени стрељани припадници "Црне руке".
Све сагласности за ексхумацију и пренос костију су добијене, и од грчких власти и од СПЦ, као и од потомака Радета Малобабића. Апис није имао потомке, а надлежни нису успели да утврде да ли је мајор Вуловић имао потомке.
"Биће ми огромна част ако успем да пожелим добродошлицу кући Апису и његовим друговима који су с њим и отишли у смрт. Они нису заслужили да леже у необележеним гробовима. Верујем да ће се коначно вратити из братске Грчке и наћи своје место у Србији, чиме ћемо имати и осећај да смо се мало више ујединили", истакао је Вулин.
Хероји или отпадници?
Министар Вулин је учествовао на округлом столу "Хероји или отпадници - Апис и другови", организованом на Сајму књига поводом књиге "Пуковник Апис", чији је аутор Аписов сестрић Милан Ж. Живановић. Реч је о фототипском издању из 1955. године, а које су, уз предговор др Мила Бјелајца и говор Слободана Јовановића о Апису, након шест деценија објавили "Прометеј" и РТС.
Животно дело
Милан Живановић је читавог живота прикупљао документацију и одиграо велику улогу за процес рехабилитације и обнову процеса на којем је оптужен његов ујак.
"Заоставштину Милана Живановића чува САНУ, а документација коју је прикупљао прављена је као докторска дисертација и 1955. изашле су две књиге, 'Пуковник Апис' и 'Solunski процес 1917'. Сада коначно имамо књигу која је изузетно важна за историографији", истакао је историчар др Александар Животић.
Он је подсетио да је борба за рехабилитацију Аписа и другова трајала током међуратног периода, а да су се услови стекли тек након 1935. године.
"Влада је 1941. године расправљала и о питању преноса посмртних остатака. Требало је да краљ Петар II одржи говор. Рат је то омео, а 1953. године уз помоћ тадашњег министра унутрашњих послова Александра Ранковића обновљен је судски процес и Апис је рехабилитован", додаје Животић.
Историчарка Олга Манојловић Пинтар раније је оценила да "Апис има место у српској историји, али никако не може бити проглашен за хероја који треба да буде узор младим генерацијама".
