ПУПОВАЦ О "ОЛУЈИ": Треба имати снаге наћи начин да се Србија и Хрватска определе за сарадњу
БЕОГРАД - Србија и Хрватска имају обавезу да граде европску будућност, односе и перспективу, односно европске вредности на простору бивше Југославије, али уколико то не учине, нити ће Хрватска бити убедљива чланица ЕУ, нити ће Србија бити уверљив кандидат за ЕУ, изјавио је посланик Самосталне демократске српске странке у Сабору Хрватске и председник Српског народног већа Милорад Пуповац.
Говорећи о предстојећем обележавању 20 година од хрватске војне акције "Олуја" војном парадом у Загребу, Пуповац је у интервјуу за Радио слободна Европа оценио да је милитаризација присутна у хрватском друштву и медијима већ дуже време и да људи у униформама и "полууниформама" већ дуже време диктирају политичке теме, политичке истине "и да одређују ко је истински Хрват, а ко није".
Он је претпоставио да је одлучено да се та акција обележи организовањем војне параде у Загребу, управо зато што, како је рекао, Влада Зорана Милановића никада није била у угодној ситуацији када би дошла у Книн на прославу "Олује".
Када је реч о промени културе сећања на "Олују" и томе да она понуди простор и жртвама које су после ње настале, Пуповац је мишљења да то у овом тренутку није могуће јер нема нити политичког и јавног простора, нити расположења, нити потребне свести.
"Овог тренутка не постоји спремност за то, не постоји простор за то. Овога тренутка то води, све води, према сукобу политика сећања и комеморирања. Тек када можда дође до ескалације тог сукоба, када се види да је то рат након рата, тек након тога ће се можда неко замислити, може ли то другачије и је ли то прави и истински однос према ратном наслеђу, је ли то уопште прилог миру на простору бивше Југославије", рекао је Пуповац.
На питање како оцењује одлуку да се у Србији 5. август обележи као дан жалости, Пуповац је рекао да је она резултат недостатка комуникације између Београда и Загреба, једностраног разумевања ратних последица и ратних политика и да такве комеморације и такав приступ не могу на дуже стазе донети добре односе две државе.
"Напротив, биће кризно место у односима између Загреба и Београда. Биће место у којем ће се мерити време колико-толико нормалних односа до тих датума, а онда ће све поново бити у знаку страдања, у знаку рата, у знаку порука које, сасвим сигурно, неће бити добре за перцепцију Србије с хрватске стране и перцепцију Хрватске са српске стране", сматра Пуповац.
Упитан има ли простора у блиској будућности да се односи Београда и Загреба поправе како би се решила нагомилана питања из прошлости двеју земаља, Пуповац је рекао да тај простор постоји, али да је потребно имати снаге да се између наслеђа рата и глобалних геополитичких разлика Србије и Хрватске нађе начин како да почну да сарађују као фактор сигурности, стабилности, напретка и обнове поверења на простору бивше Југославије и у југоисточној Европи.
"Треба имати снаге најпре се суочити с теретом ратног наслеђа и треба имати снаге наћи начин како да се у компликованим геополитичким околностима, које на различите начине погађају Хрватску и Србију, Хрватска и Србија определе за сарадњу, а не за додатно сукобљавање када је по среди оно што произлази из различитих геополитичких обавеза или позиција које погађају Хрватску и Србију", закључио је Пуповац.
