ПУТИН ОТВАРА АМЕРИЧКИ ФРОНТ: Почиње битка за "Обамин комшилук"

Свет је ушао у нови Хладни рат. У прилог овој тези има све више доказа и све мање аналитичара који се са тим не слажу. Рат у Украјини изазвао је велику напетост на линији Москва-Запад за последњих годну дана које понашају као да тај "рат" никада није био завршен.

Као још један прилог тој тези може се додати и недавно сведочење америчког генерала Товоа, чија Јужна команда покрива све војне активности САД у Латинској Америци.

Генерал Тово се пре неколико дана појавио пред сенатским Одбором за оружане снаге на којем је сенаторима рекао да је руски утицај у Латинској Америци поновно ојачао као и да се велики повратак Москве у загрљај својим некадашњим савезницима догађа у тренутку када је америчка војска на том подручју "никад мање спремна" за адекватан одговор!

Коначни циљ Русије је, према Товоу, да искорени амерички утицај на том подручју.

Да се у Латинској Америци заиста догађа нешто што би могло ићи у прилог тези поменутог генерала сведочи чињеница да је ове недеље шеф руске дипломатије Сергеј Лавров био на латиноамеричкој турнеји где је посетио Кубу, Никарагву, Колумбију и Гватемалу.

У последње се време може чути и вести да Москва намерва да прода војне авионе тзв. сандинистима који владају у Никарагви, док је Лавров с кубанским лидерима наводно разговарао у "америчкој агресији" против Венецуеле.

"Прошле и ове године руски шпијунски брод је неколико пута пристајао у луку у Хавани, а пловио је и по Мексичком заливу, као и у близини источне обале Сједињених Држава", упозорио је генерал Тово.

"Русија је од Кубе, Венецуеле и Никарагве затражила приступ њиховим ваздухопловним базама и лукама како би могла да опскрбљује своје бродове и стратешке бомбардере који оперишу на подручју Западне хемисфере. Руски су медији такође објавили да ће Москва у Карипско море и Мексички залив почети слати стратешке бомбардере у извиђање, како би покушали да прате војне активности и поморску комуникацију других сила", навео је генерал Тово и додао да се све ово спрема још од 2008. године, када је главни руски савезник у региону био тадашњи председник Венецуеле Хуго Чавез.

Чавез је био само један од левичарских лидера који су завладали латиноамеричким државама, чије се становништво окренуло социјалистичким идејама након деценија америчког утицаја, које је у неким земљама за последицу имао честе државне преврате и општу нестабилност. Покојни вођа Венецуеле је том новом таласу левичарских лидера био најистакнутији, а уз себе је имао антиамерички настројене председнике Еквадора и Никарагве, и у мањој мери Боливије и Аргентине, подсећа "Јутрањи".

Ове државе Русији пружају дипломатску подршку, и што је најважније, дају приступ својим лукама и ваздушном простору.

Како присутност Русије у америчком региону расте, тако и њени потези постају све смелији. Недавно је процурела информација да Москва наоружава Аргентину, која наводно сања о новој инвазији на Фолкландска острва, која се налазе под британском контролом. Шеф руске Савезне службе за војно-техничку сарадњу, утИцајни Александер Фомин, у петак је демантовао да је договор о испоруци 12 војних бомбардера Буенос Ајресу већ постигнут.

Ипак, тешко је рећи колико је руски утицај заиста ојачао у региону Америке. Генерал Тово је у Сенату сведочио из позиције команданта америчке команде која има најмањи буџет у војсци па је сасвим могуће да је помало претеривао у својим геополитичким анализама како би његове јединице из државне благајне добиле који долар више. Прошле године је прорачун Јужне команде срезан за петину.