Исповест студента Суада: Бомбе су падале, стрепели смо за живот!
СЈЕНИЦА - Радосно јутро у кући Фарука и Ханкије Дацић на Пештеру. Њихов син Суад, пошто је два дана раније избављен из ратом захваћеног Јемена, стигао је јуче у зору својој кући, оцу и мајци у загрљај.
"Срећан сам што сам се извукао из града и државе где ми је живот био у опасности и где ће се, бојим се, још много опасних ствари догађати. Без обзира на то како ће се одвијати ситуација у Јемену, покушаћу да преосталих неколико испита и дипломски завршим на неком другом исламском факултету у свету, сад ми је најважније да сам са својима и на сигурном, прво ћу добро да се одморим" рекао је Суад, чим је крочио у родну кућу и срео се са мајком Ханкијом и оцем Фаруком, Суад Дацић, кога је у петак увече на београдском аеродруму сачекао брат Зијад, пишу Новости.
И Суадови родитељи Фарук и Ханкија, који, док је њихов син чекао спас у Сани, ноћима ока нису склопили, пресрећни су: “Хвала богу, све се добро завршило, хвала свима који су помогли да наш Суад данас буде овде са нама.”
"Било је заиста опасно: када су прве бомбе пале на Сану одмах сам купио карту и спремио се на пут. Док сам на аеродруму чекао полазак, у близини је пала бомба, сви смо почели да бежимо, а да ни пртљаг који смо предали нисмо стигли да покупимо, вратио сам се у интернат где су сви према мени били добри, али и уплашени, нико ни од запослених у интернату није знао шта ће се даље догађати, сви смо стрепели за живот", прича Суад.
РАДОСНО У ПОРОДИЦИ ДАЦИЋ НА ПЕШТЕРУ: Стигао нам је мили син!
“Сунце нас јутрос огреја”, очију пуних суза дочекала је на кућном прагу сина мајка Ханкија.
И отац Фарук и брат Зијад, који су били сломљени бригом, јуче су сијали од среће. Суад, видно уморан од дугог пута који је водио преко Џибутија, Москве, Београда, до села Цетановиће на Пештеру, јуче је, док су са свих страна у кућу стизали рођаци да Фаруку и Ханкији честитају повратак сина, препричавао детаље драме:
“Најтеже ми је било оне вечери, пре десетак дана, кад сам, предосећајући шта може да се деси, стигао на аеродром у Сани и предао пртљаг. Чекао сам укрцавање у авион кад је почело бомбардовање, експлозије на све стране. Народ је почео да бежи с аеродрома, а ја сам више од два километра, док су около падале бомбе, пешачио ка студентском дому”, прича Суад за Курир.
У међувремену, акција спасавања је покренута, Суад је неколико дана био на вези с нашим амбасадама, конзулима у Дубаију, Кувајту, Каиру.
“У четвртак сам се чуо са нашом амбасадом у Дубаију, они су звали Амбасаду Србије у Москви, амбасада из Москве руску амбасаду у Сани... Омогућили су ми да се укрцам у већ препуни авион. авиону је наступило олакшање. Ми смо били међу првима који су евакуисани из Сане”, прича Суад.
