РАЗОЧАРАНИ У НЕМАЧКУ: "Нисам имао ни за поштену зимску јакну"
"Не цветају руже у иностранству и то могу рећи из прве руке", каже једна од медицинских сестара из Хрватске која је отишла у Немачку. И она није усамљен случај.
Док подаци Хрватског синдиката медицинских сестара и техничара показују да велики број тог особља одлази да ради у иностранство, из осјечко-барањске филијале Хрватске коморе медицинских сестара поручују да број није алармантан као што се спомиње.
Желећи да остане анонимна, саговорница Гласа Славоније, чланица филијале ХКМС-а, каже како бројне медицинске сестре заиста оду у иностранство и затим се врате у Хрватску. Реч је, каже, о младим особама које нису у радном односу, а након што у ХКМС-у добију лиценцу, оду у иностранство, међутим, ретко се ко тамо и задржава.
Не могу добити одобрење за рад на елитној клиници
"Чим заврше петогодишње образовање, добију своју лиценцу, чак и пре него што положе стручни испит. Међутим, проблем настаје у томе што земље Европске уније не познају средњу и вишу сестру, већ је медицинска сестра тамо с трогодишњим студијама и првоступница је сестринства, док средње сестре у складу са образовањем добијају лиценцу или одобрење за самосталан рад, али у иностранству не могу добити статус као првоступница сестринства. Чињеница је да средња сестра може добити одобрење за рад, али на пример не може га добити за рад у елитној клиници. Зато ЕУ омогућава дошколовање", прича чланица жупанијског ХКМС-а, додајући да је медицинским сестрама омогућен рад у домовима, што оне углавном одбијају и желе да уђу у болнички систем.
Иако су наше медицинске сестре квалитетне, каже саговорница, нису квалификоване и морају поштовати ригорозне услове. На пример, трансфузију пацијенту у европским земљама укључује лекар, не медицинска сестра, док у нашем здравственом систему то није случај. Правила се онде строго морају поштовати, па тако тзв. венозну терапију у домовима за старије особе могу дати, међутим, у болници им то није дозвољено.
"Не цветају руже у иностранству"
"Не цветају руже у иностранству и то могу рећи из прве руке. Имам колегу на одељењу који је завршио Медицинску школу у Осијеку. Молила сам га да не да отказ и на крају је отишао у Немачку, али је остао тамо само неколико дана. Како добро говори немачки језик, одмах је приметио да му је послодавац у уговору уз медицински брат додао реч "помоћни", а плата није првобитно договорених 2.000, већ 1.400 евра. Кад је узео у обзир колико га кошта смештај и кредит за аутомобил, вратио се у Осијек. Рекао је како не би имао новца ни да купи поштену зимску јакну", испричала је саговорница из ХКМС-а.
Марица Станић, председница HSSMS-a за КБЦ Осијек, каже како је до сада отишло готово 40 медицинских сестара и да у иностранство одлази ко год може. Упркос чињеници да тамо раде као неговатељице, јер немају одобрење за самосталан рад и статус им је нижи упркос стручној оспособљености, тамо проналазе задовољство у свом послу.
"Финансијска страна њихове плате, односно новац у целини, разлог је што одлазе, и то све више. Неко за собом повуче и целу породицу и онде успеју да се снађу. Одлазе све чешће, али нажалост не располажем тачним бројем сестара које су своје радно место у Осијеку замениле оним у Европи“, поручује Станићева.