РЕКЛИ СМО НЕ САНКЦИЈАМА: А зашто нисмо повећали извоз у Русију?
Пад руске рубље, узрокован великом украјинском кризом, али и слаби производни капацитети домаће индустрије, са акцентом на пољопривреду, разлози су због којих Србија у трговинским односима са Русијом није забележила знатнији помак.
Када је ЕУ пре годину дана увела санкције Русији због сукоба с Украјином, а руски председник Владимир Путин августа прошле године узвратио истом мером, српске власти и привредници понадали су се да би "не" које су рекли санкцијама Русији могли да искористе у економском смислу и знатније повећају извоз на ово тржиште. Међутим, то се није десило. Бар не у очекиваној мери, пише данашњи "Данас".
Србија је за првих девет месеци прошле године у Русију извезла робу у вредности од 782 милиона долара, што је готово исто као годину раније, а увезла је робу за 1,8 милијарди долара, што је 56 одсто више у поређењу са истим периодом 2013. Према подацима Привредне коморе Србије, извезли смо пољопривредних производа у Русију у вредности од 307 милиона долара, што је за око 65 до 70 одсто више у односу на 2013.
Агроекономски аналитичар Милан Простран каже за "Данас" да Србија није могла боље да искористи ситуацију са украјинском кризом.
"Размена је била на нивоу од 300 милиона долара, што је знатно боље него раније, али није онако како је могло да буде. Проблем је у квалитету, али пре свега квантитету. Ми немамо довољно велику производњу, нарочито оне робе која је тражена на руском тржишту", напомиње Простран.
То је случај са јунећим и свињским месом, а период од једне године, према његовим речима, није довољан да се повећају производни капацитети.
"За производњу јунећег меса треба да прође најмање пет година да би се повећање конкретно осетило, за свињско најмање две до три године", истиче саговорник "Данаса".
Простран каже да смо с обзиром на наше капацитете направили добар помак, али да за боље резултате морамо да повећамо обим производње.
"Ако би се санкције Русије ка ЕУ и обрнуто задржале неко време, можда бисмо могли да говоримо о бољим резултатима, али када се отворе границе, а извесно је да ће се то у неком тренутку десити, можда врло брзо, онда ми са нашим ценама нећемо моћи да будемо конкурентни", напомиње Простран.
Србија у Русију највише извози чарапе, подне покриваче, тапете, али и јабуке, лекове, пумпе за грејне системе, цеви од рафинисаног бакра, аутомобилске гуме.
"Извоз у Русију није повећан, бар не у мери каквој смо очекивали. Рубља је пала, а очигледно да доста тога Русија увози преко Белорусије, као што смо ми некад преко Македоније, тако да простора за нас није било довољно, односно нисмо успели да се позиционирамо онако како смо желели", истакао је директор Имлека Слободан Петровић.
Прочитајте и:
