РЕЖИСЕРКА ПОРНО ФИЛМОВА: Борила сам се против ношења кондома

- Резултати за моју хламидију и гонореју још нису стигли - рекла ми је Шерил, порно глумица од 19. година. Држала је телефон у руци, а медицинска сестра је била на другој страни везе.

- Па, кад ће бити резултати? - питала сам је, трудећи се да не паничим. Цела екипа је чекала, која је у другој соби чекала да почне снимање, очекивала је те резултате. Требало је да снимамо груби анални секс са једним партнером.

- Неће пре понедељка - рекла је Шерил - жао ми је.

- Ј...м ти - прошапутала сам.

Већ сам прекорачила буџет за неколико хиљада долара због глумаца и глумица који се нису појављивали. Хитно сам морала да завршим снимање, а једина могућност да то урадим пре резултата на полне болести јесте да мушкарац у сцени носи кондом.

Сто пута ми је речено да ношење кондома у порнићима значи катастрофалну прођу за филм. Логика је јасна - када неко фантазира о сексу, никад у њега не "ставља" кондом. Порнићи су бекство у машту, а не јавна служба која упозорава на то да је секс опасан и рискантан.

То је било пре 2012, када су планирали да уведу употребу кондома као законску обавезу. Продуценти су се оштро борили против тога, јер су се плашили великог губитка новца. Тако сам и ја мислила, па сам одмах заменила Шерил са другом глумицом. И осећала сам се као ђубре.

Била сам новинарка пре него што сам постала режисер порно филмова. Имала сам новинарски задатак да видим како се снима садо-мазо порнић. Пријавила сам се на аудицију, да бих што верније написала чланак. Међутим, то искуство ми је променило живот: снимила сам сцену и осећала сам се дивно. Одмах сам наставила са послом, и то у малој компанији која је била специјализована за лезбијски секс. После неколико сцена секса, понудили су ми да будем креативна директорка. Мој задатак је био да од фирме направим "лидера у лезбијској еротици". У року од годину дана, успела сам у томе да сви у индустрији говоре о нама, а за мене су говорили да сам покренула нову еру у филмовима за одрасле.

Временом сам чула да глумце терају да снимају сцрене на прљавим споредним путевима и по мрачним уличицама, на душецима који уфлекани спермом. Чула сам приче о порно "звездама" којима је одузето право на туширање и сапун и добијају храну и пиће после целих 12 сати снимања.  Малтретирања је било на сваком кораку.

Али не и на мом сету. Увела сам хигијенске услове и голи глумци и глумице нису смели да седну на прљав кревет или другу површину. Просторије су чишћене антибактеријским сапуном. Многи су се бунили, иако су стално имали проблема са заразама.

Али једну ствар нисам тражила - кондоме. Глумци су се сваких месец дана тестирани на полне болести и сматрала сам да је то довољно. Признајем, желела сам да зарадим пуно пара за мене и фирму. Зато сам се плашила увођења "гумица". Деловало ми је као саботажа посла.

Са друге стране, увек сам држала кутију кондома на снимању, у случају да глумац затражи. Али, када су усвојили закон, оштро сам се бунила. Већи проблем је био у томе што глумци нису пријављивали болести. И сада верујем да порнографи имају право да снимају сцене без кондома. Али, морамо много више да бринемо о здрављу порно глумица. Неодговорне треба строго кажњавати. Морамо да одрастемо.