Otrovala sam svekrvu
Vređala me je, omalovažavala, ismevala. Jedne noći više nisam mogla da izdržim...
Moj muž Jovan i ja smo u braku već deceniju. Moja svekrva Gordana me nije podnosila od prvog dana i za sve ovo vreme se to nije promenilo.
Veoma direktno mi je objasnila da smatra kako nisam dovoljno dobra za njenog sina, a njega je ubeđivala da sam samo lepa devojka koja juri novac, obična sponzoruša. Jovan je to okrenuo na šalu, rekavši da ću morati da se potrudim da bih je omekšala.
Radila sam kao kozmetičarka, ali sam bila vredna i pametna, i vremenom sam izgradila svoju karijeru do pozicije menadžerke jednog salona. To njoj nikada nije bilo dovoljno. Svi u Jovanovoj porodici su advokati, veoma obrazovani i imućni. Ja sam ga zavolela zato što je nežan, a ipak snažan muškarac i ne ponaša se arogantno, kao mnogi bogataši sa kojima sam se susretala.
Ni od Jovanovog oca nije bilo pomoći. On je bio jedan od onih muškaraca koji su poklekli pred rospijom od žene, pa nije ni smeo da kaže nešto u moju odbranu.
Ono što moja svekrva prosto obožava jeste da bane kod nas u kuću nepozvana. I donese mi stvari koje ja, kobajagi, uvek zaboravim, kao što je sapun! Da čovek ne poveruje... A kada dođe, hoda kroz sobe kao da se plaši da ugazi u pseću kaku, jer je navodno sve prljavo!
Ponaša se prema meni kao da sam najveća glupača i - pazite sad ovo - donosi večericu za njenog sinčića bar tri puta sedmično.
Ali najgore od svega je što od ta tri puta kad donese hranu bar dva puta ostane kod nas da ruča. Glavna tema razgovora je kako je Jovan bio srećan dok se na nisam pojavila!
Stvarno mi se smučilo da me uporno omalovažava i vređa. A Jovan je uvek bio na maminoj strani kada sam mu govorila koliko me maltretira. Nisam želela da joj se suprotstavim jer je vrlo agresivna, a ja pomrljiva. Osim toga, Jovan bi je uvek branio, i to bi stvorilo sukob između njega i mene.
Jednoga dana bila sam sluđena zbog njenog dolaska. Sve mi se skupilo, jer sam imala i odvratan dan na poslu. Doktor mi je godinu dana pre toga prepisao lekove za smirenje, jer sam uporno bila pod stresom zbog svekrve. Plašila sam se da ne padnem u depresiju.
Dok sam spremala sto za večeru, sipala sam vino u čaše za mene, muža i svekrvu i odmah se setila - ona će se sigurno žaliti kako je vino jeftino i loše. E pa, nećeš bogami! U njenu čašu sa vinom sam stavila tri moje tablete za smirenje i dobro promešala.
Kada je Gordana stigla, bila sam prilično nervozna. Pomislila sam, šta ako je alergična na moje lekove? Šta ako umre? Ne želim u zatvor zbog nje, a i ne mogu da je ubijem samo zato što mi je odvratna.
Taman sam krenula da prospem otrovano vino, kada je Gordana ušla u kuhinju, zgrabila čašu i sasula je tečnost niz grlo.
- Uh, baš mi je trebalo ovo! - rekla je. A onda i napomenula da je suviše slatko za njen ukus. Ma, neka sam ovo izgurala do kraja!
Jeli smo supu, a Gordana je tada već počela da "kljuca". Izgledalo je kao da je samo pospana. Jovan je pogledao u mom pravcu, a ja sam mu rukom pokazala da je malo više "cirnula". Klimnuo je glavom.
Svekrva je nastavila da "kljuca", a onda je samo zveknula glavom, posred tanjira sa vrelom supom! Preznojila sam se u sekundi i počela sam da paničim. Da li je uopšte živa?
Jovan je skočio kao oparen i opipao joj je puls. Bila je živa.
- Moramo da zovemo doktora! - uzviknuo je Jovan, gotovo u suzama. Srce mi se spustilo u pete.
Koncentrisala sam se i brzo sam reagovala. Otrčala sam u kuhinju, natopila peškir i naredila Jovanu da prenese svoju majku na krevet. Počela sam da joj kvasim čelo i rekla sam mu:
- Bolje da ne zovemo doktora. Ispašće skandal. Ona je bila pijana i pre nego što je stigla kod nas - rekla sam mu ozbiljno.
- U pravu si. Izgleda da se baš napila. Hvala ti što brineš, znam da je ponekad malo gruba prema tebi - uzvratio je Jovan.
"Malo gruba"?! Ma nije valjda.
Svekrva je spavala kao zaklana, do dva popodne sutrašnjeg dana. Svekar je došao po nju da je odveze kući. Nije se ničega sećala, pa smo joj rekli da je ozbiljno preterala sa pićem. Čak sam osetila krivicu kada mi je rekla da ju je strašno sramota.
Nije donosila večeru sledećih tri, četiri meseca. A kada je opet počela da nam donosi hranu, nije se dugo zadržavala.
Naravno, ništa nisam rekla Jovanu o noći kada sam otrovala njegovu majku. Nisam to nikada ponovila, ali verujte mi, vrlo često poželim da to opet uradim.
Pročitajte i: ISPOVEST MAJKE: “Ubili su mi dete! Ja ću im presuditi“
TUŽNA ISPOVEST: Prodaju nas već sa 12 godina da budemo robovi!
ISPOVEST DEVOJKE ZARAŽENE HIV-OM: "Nadam se da ćeš me se sećati zauvek"
ISPOVEST TINEJDŽERKE: Bila sam školski siledžija dok nisam postala žrtva