Отровала сам свекрву

Мој муж Јован и ја смо у браку већ деценију. Моја свекрва Гордана ме није подносила од првог дана и за све ово време се то није променило.

Веома директно ми је објаснила да сматра како нисам довољно добра за њеног сина, а њега је убеђивала да сам само лепа девојка која јури новац, обична спонзоруша. Јован је то окренуо на шалу, рекавши да ћу морати да се потрудим да бих је омекшала.

Радила сам као козметичарка, али сам била вредна и паметна, и временом сам изградила своју каријеру до позиције менаџерке једног салона. То њој никада није било довољно. Сви у Јовановој породици су адвокати, веома образовани и имућни. Ја сам га заволела зато што је нежан, а ипак снажан мушкарац и не понаша се арогантно, као многи богаташи са којима сам се сусретала.

Ни од Јовановог оца није било помоћи. Он је био један од оних мушкараца који су поклекли пред роспијом од жене, па није ни смео да каже нешто у моју одбрану.

Оно што моја свекрва просто обожава јесте да бане код нас у кућу непозвана. И донесе ми ствари које ја, кобајаги, увек заборавим, као што је сапун! Да човек не поверује... А када дође, хода кроз собе као да се плаши да угази у псећу каку, јер је наводно све прљаво!

Понаша се према мени као да сам највећа глупача и - пазите сад ово - доноси вечерицу за њеног синчића бар три пута седмично.

Али најгоре од свега је што од та три пута кад донесе храну бар два пута остане код нас да руча. Главна тема разговора је како је Јован био срећан док се на нисам појавила!

Стварно ми се смучило да ме упорно омаловажава и вређа. А Јован је увек био на маминој страни када сам му говорила колико ме малтретира. Нисам желела да јој се супротставим јер је врло агресивна, а ја помрљива. Осим тога, Јован би је увек бранио, и то би створило сукоб између њега и мене. 

Једнога дана била сам слуђена због њеног доласка. Све ми се скупило, јер сам имала и одвратан дан на послу. Доктор ми је годину дана пре тога преписао лекове за смирење, јер сам упорно била под стресом због свекрве. Плашила сам се да не паднем у депресију.

Док сам спремала сто за вечеру, сипала сам вино у чаше за мене, мужа и свекрву и одмах се сетила - она ће се сигурно жалити како је вино јефтино и лоше. Е па, нећеш богами! У њену чашу са вином сам ставила три моје таблете за смирење и добро промешала.

Када је Гордана стигла, била сам прилично нервозна. Помислила сам, шта ако је алергична на моје лекове? Шта ако умре? Не желим у затвор због ње, а и не могу да је убијем само зато што ми је одвратна.

Таман сам кренула да проспем отровано вино, када је Гордана ушла у кухињу, зграбила чашу и сасула је течност низ грло.

- Ух, баш ми је требало ово! - рекла је. А онда и напоменула да је сувише слатко за њен укус. Ма, нека сам ово изгурала до краја!

Јели смо супу, а Гордана је тада већ почела да "кљуца". Изгледало је као да је само поспана. Јован је погледао у мом правцу, а ја сам му руком показала да је мало више "цирнула". Климнуо је главом.

Свекрва је наставила да "кљуца", а онда је само звекнула главом, посред тањира са врелом супом! Презнојила сам се у секунди и почела сам да паничим. Да ли је уопште жива?

Јован је скочио као опарен и опипао јој је пулс. Била је жива.

- Морамо да зовемо доктора! - узвикнуо је Јован, готово у сузама. Срце ми се спустило у пете.

Концентрисала сам се и брзо сам реаговала. Отрчала сам у кухињу, натопила пешкир и наредила Јовану да пренесе своју мајку на кревет. Почела сам да јој квасим чело и рекла сам му:

- Боље да не зовемо доктора. Испашће скандал. Она је била пијана и пре него што је стигла код нас - рекла сам му озбиљно.

- У праву си. Изгледа да се баш напила. Хвала ти што бринеш, знам да је понекад мало груба према теби - узвратио је Јован.

"Мало груба"?! Ма није ваљда.

Свекрва је спавала као заклана, до два поподне сутрашњег дана. Свекар је дошао по њу да је одвезе кући. Није се ничега сећала, па смо јој рекли да је озбиљно претерала са пићем. Чак сам осетила кривицу када ми је рекла да ју је страшно срамота.

Није доносила вечеру следећих три, четири месеца. А када је опет почела да нам доноси храну, није се дуго задржавала.

Наравно, ништа нисам рекла Јовану о ноћи када сам отровала његову мајку. Нисам то никада поновила, али верујте ми, врло често пожелим да то опет урадим.