САД губи Тајланд?

Неколико дана након ескалације сукоба, на сцену је ступила тајландска војска, којој државни удари свакако нису страни. Прекида се политички конфликт а власт преузима војна хунта коју предводи Прајут Чан Оча. Устав се укида, као и сво политичко ТВ и радио емитовање. У Бангкоку се уводи полицијски час.

Но, многи становници су подржали војни удар у земљи. Војна хунта поручује како само "привремено" преузима контролу у земљи и како ће се демократски избори одржати, али најраније за годину дана. Другим речима, војној хунти се нигде претерано не жури. Штавише, овај војни удар има неке поприлично занимљиве појединости (тако медији преносе како војска по Бангкоку дели људима улазнице за биоскоп како би се "забавили").

Ипак, нису сви задовољни чињеницом да је војска преузела контролу над земљом, али од најављених великих протеста још увек нема ништа. Војска поручује како их неће нити бити. Другим речима, војска јасно поручује како је спремна да сваки отпор угуши силом.

Како ће се развијати ситуација у Тајланду тек ћемо видети али на спољном плану, овај војни удар је изузетно значајан. Пуч су жестоко критиковале САД, поручивши тајландској војсци да "одмах врате демократију".

Зашто је војни удар толико негативно дечекан у Вашингтону? Па, има неколико разлога. Као прво, тзв. "Шинаватра режим" био је у јако добрим односима са САД, Таксина су чак називали "човеком Вол Стрита". Поред тога, Тајланд је за САД од велике геостратешке важности јер преко њега (такав је барем био план) могу управљати ситуацијом у суседном Мијанмару, што је пак битно за шири план стварања притиска и "окруживања" Кине.

Војни удар у Тајланду десио се у јеку велике ескалације насиља у Украјини око које су САД биле посебно "заузете". Могло би се чак и рећи да нису стигли у исто време да испрате догађаје на различитим странама света. Уз то, САД имају дугу историју јако добрих односа са разним војним хунтама, диктаторским режимима, апсолутистичким монархијама и другим антидемократским облицима власти (када у таквом односу виде своју корист), закључује Адванс.

Судећи према најновијим вестима, тајландска војна хунта већ интензивно размишља о стварању нових чврстих савеза који би могли радикално да утичу на развој геополитичких прилика у југоисточној Азији. У прилог томе говори информација да је делегација тајландске војне хунте отпутовала у Кину. Делегацију предводи де фацто тајландски министар одбране, генерал Сурасак Кањанарат.

По питању сусрета с кинеским дужносницима, Кањанарат је рекао: "Састанак има за циљ јачање односа, разраду планова за будућност, заједно с најстаријим савезником у регији, кинеском војском". Није говорио о детаљима конкретних планова. Нема нимало сумње да овај потез јачања односа између тајландске војне власти и Кине долази као директна реакција америчког става на војни удар. Након састанка, делегација војне хунте је изјавила: "Имамо подршку Пекинга". Разговори о повећању војне сарадњу две земље су у току!

За САД, које су до пуча имале развијену војну сарадњу са Тајландом, ово су поприлично лоше вести. Поготово ако се узме у обзир колико труда улажу у окретање Вијетнама и Мијанмара против Кине. Да ли ће САД сада направити још једну корекцију властитих ставова као што су учинили у случају Египта? Сазнаћемо ускоро.

Но ако се којим случајем заиста деси да Тајланд престане да буде део слагалице окружења Кине, то би свакако био велики, ако не и највећи, ударац Обаминој политици за азијскопацифички регион. Што се тиче саме војне хунте, она се задњих неколико дана поприлично труди да поправи свој изглед како на међународној тако и на унутрашњој сцени.