СЕЋАЊЕ КОЈЕ НЕ БЛЕДИ: Прошла је 21 година од одласка "Кишног човека" (ВИДЕО)

Већ више од две деценије, сваког првог маја обележава се годишњица трагичне смрти једног од најбољих, а по многима и најбољег вожача Формуле 1 у историји - Ајртона Сене.

И данас несхватљива игра судбине хтела је да нас тог несрећног 1. маја 1994. године на стази „Енцо и Дино Ферари“ у Имоли напусти једно од највећих имена у историји аутомобилизма, али и спорта уопште. У петом кругу фаталне трке за Велику награду Сан Марина, пукло је вешање на болиду Вилијамса бразилског аса који се на изласку из кривине „Тамбурело“ закуцао у бетонску ограду при брзини од око 250 километара на час и заувек преселио у легенду.

Ајртон Сена био је познат и обожаван широм света. За њега су знали и они који никада нису погледали ниједну трку Формуле 1, а слава коју је стекао омогућила му је да у свом родном Бразилу безмало достигне статус божанства. Од времена славног Пелеа није се појавила особа којој су се Бразилци више дивили, у коју су веровали и коју су славили, а податак да је током његовог испраћаја на вечни починак на улице његовог родног Сао Паола изашло више од три милиона људи да му ода почаст, говори какав је значај сâмо постојање и деловање сјајног бразилског аса имало на његове суграђане који су у њему видели светло на излазу из тунела тешке свакодневице.

Упркос великој слави и стеченом богатству које је процењено на око (за то време енормних) 400 милиона долара, Сена је увек стајао чврсто са обе ноге на земљи. Био је велики хуманитарац, значајан део новца зарађеног током каријере давао је у добротворне сврхе помажући сиромашне, пре свега кроз образовни систем, како би и другима омогућио да добију животну шансу налик оној коју је он имао захваљујући чињеници да је био део оног најужег круга људи у Бразилу који су потицали из богатих породица.

Сена је био изузетно побожан. Веровао је да је Бог увек уз њега и да га чува чак и када је на стази ишао изван граница прихватљивог.

- Ништа ме не може одвојити од љубави Божије – био је мото са којим је живео Сена, али, готово парадоксално, и цитат који је остао уписан на надгробном споменику на месту где је сахрањен.

Многи су страховали за његову судбину и пре тог трагичног викенда у Имоли јер је страст с којом је возио брисала све облике онога што разуман човек назива лимитом. Замерали су му што је понекад био веома опасан на стази, али његова тркачка филозофија била је да увек иде на победу, а да се до победе долази пружањем максимума. Дословно.

У квалификацијама за Велику награду Монака 1988. године Сена је у болиду Мекларена оставио иза себе тимског колегу и тада владајућег двоструког шампиона Алана Проста за готово секунду и по, одвезавши нешто што многи и данас сматрају савршеним кругом када је вожња у Формули 1 у питању. Сена је тада, можда први пут у каријери, схватио да је претерао.

- У том моменту, постао сам уплашен, јер нисам могао више да схватим себе. Вратио сам се у бокс и више нисам излазио на стазу тог дана – рекао је тада Сена.

Дебитовао је четири године раније за екипу Толеман-Харт и већ тада најавио високе спортске домете. Неконкурентан болид је исте сезоне, по кишом окупаним улицама Монте Карла, са стартног 13. места довезао до челне позиције обилазивши једног по једног возача на стази, међу њима и легендарног Француза у 31. кругу. Трка је тада прекинута, а коначан поредак формиран према резултатима из претходног круга који је Сена завршио као други.

Упркос томе што је остао без победе, млади бразилски возач свет је тада упознао са именом које ће у наредној деценији обележити свет Формуле 1, али и индиректно најавио највеће ривалство у историји "најбржег светског циркуса", које ће се родити нешто касније, а које ће трајати све до кобног викенда у Сан Марину десет година касније.

Трагичне смрти Аустријанца Роланда Раценбергера који је у Имоли изгубио живот 30. априла 1994. у квалификацијама, те сјајног бразилског аса на самој трци дан касније, заувек су промениле „најбржи светски циркус“. Две тешке несреће са смртним исходима за само 24 часа натерале су челне људе Ф1 да најозбиљније размисле о сигурносним мерама на стази и поред ње. Челници ФИА увели су нове стандарде омогућивши знатно сигурније кокпите болида, терајући тимове на скупе безбедносне тестове и мере у циљу веће сигурности возача, а повећане су и побољшане зоне излетања на стазама.

Ипак, многи сматрају да су све те мере, упркос племенитом циљу, допринеле чињеници да Формула 1 више никада није имала такву тркачку драж какву је имала у време док је за воланом био невероватни Бразилац, иако се са Сениним одласком у историју поклопио долазак једног новог великог шампиона, Михаела Шумахера. Изгубила драж или не, тек можда је само по среди факат да Формула 1 без Сене више никада није била иста, те да се до данас није појавио неко ко верује да је рођен само да би возио, и возио да би побеђивао.

- Бити други значи бити први међу онима који су изгубили – говорио је чувени „Кишни човек“, како је прозван због невероватне вожње и у најтежим временским условима.

Статистика која говори да је за непуних једанаест сезона, возећи за Толеман, Лотус, Мекларен и Вилијамс, забележио 161 старт, три шампионске титуле, 41 победу и чак 65 пол позиција (због чега је заслужено прозван "краљем квалификација"), можда није довољна да убеди оне који нису имали прилику да прате његове вожње да је у питању највећи возач који је сео за волан једног болида Формуле 1. Ипак, харизма којом је зрачио, убитачан победнички инстинкт који га је красио, али и изванредне људске особине којима је пленио, створили су око чувеног Бразилца ауру бесмртности, јер се, упркос злој игри судбине, и после више од две деценије памти његова величина и чува сећање на његова достигнућа, не дозвољавајући да прерани одлазак надиђе све оно чиме је "купио" милионе срца широм света.