Сједињене Државе не могу ''да препусте Балкан Европи''
ПРАГ - Сједињене Америчке Државе се не могу повући са Балкана и препустити га Европи, а решавање питања политичких права и слобода изискује њихово снажно присуство, оценио је председник америчке Националне задужбине за демократију Карл Гершман.
"Балкан није нестао са геополитичке мапе и САД не могу једноставно рећи - ово је европски проблем", рекао је Гершман у интервјуу Радију Слободна Европа (РСЕ), говорећи о проблемима са којима се овај регион суочава, а за које оцењује да су дугорочни.
"Када је реч о политичким правима и слободама, то изискује снажно присуство САД у настојањима да се превазиђу ове тешкоће на Балкану, иако Вашингтон треба да се суочи и решава веће проблеме, као што су тренутно на Блиском истоку, затим у односима са Кином и остале", рекао је Гершман, који је био представник САД у Комитету УН за људска права у време администрације Роналда Регана.
О Исламској држави, Украјини и економској неједнакости
У разговору Гершмана са РСЕ током међународне конференције "Форум 2000" у Прагу, било је речи и о претњи милитаната Исламске државе, ситуацији у Украјини и изазовима са којима се суочава демократија у време глобалне економске кризе, пре свега о продубљивању неједнакости.
Гершман оцењује да се милитантни активисти Исламске државе нису појавили изненада те да се све ово што се данас дешава могло предвидети, као и да се проблем не може решити само ваздушним ударима, већ да је потребно послати и специјалне снаге које ће са земље помоћи да бомбардовање буде делотворније.
Осврнувши се на ситуацију у Украјини, он је указао да у тој земљи није могуће политичко решење без војне равнотеже, уз оцену да су украјинске снаге веома слабо наоружане и не могу да се одупру модерној руској армији, те да јој је стога потребна војна помоћ у обуци и наоружању.
Када је реч о проблему неједнакости, Гершман оцењује да решавање тог проблема никада није било могуће без снажног привредног раста и конкурентности.
НЕД – отворена експозитура ЦИА?
Гершман је председник Националне задужбине за демократију (НЕД) са седиштем у Вашингтону, још од њеног оснивања. Према јавним изворима, реч је о америчкој непрофитној организацији која је основана 1983. године са циљем промовисања демократије. Организација се финансира углавном из средстава које јој на годишњем нивоу додељује амерички Конгрес, кроз буџет Стејт департмента намењен Америчкој агенцији за међународни развој (УСАИД).
Ова двостраначка и транспарентна организација подржава више од 1.000 пројеката невладиних група које стреме ка демократским циљевима у више од 90 земаља, наводи се на сајту Националне задужбине за демократију.
Међутим, јавна тајна јесте да је НЕД "фондација" суштински основана као придружница односно ''фирма'' америчке Централне информативне агенције (ЦИА), како би била један од главних финансијера антидржавних група за дестабилизацију социјалистичких режима комунистичког блока. На сајту ове организације истиче се да је непрофитна и невладина, али будући да њен рад финансира влада, док Конгрес одобрава буџет, одредница ''невладина'' отпада, и оне могу бити само непрофитне, али владине.
НЕД је основан након врло жестоких расправа у Сенату седамдесетих и почетком осамдесетих година, у вези са незаконитим активностима америчке ЦИА. Скандал је избио 1967. године када су неке тајне операције ове организације разоткривене у магазину ''Рампартс''.
Да би се у будућности избегле такве бламаже и скандали који су ЦИА стављали у негативан контекст, почетком осамдесетих шеф ове организације Вилијам Кејси предложио је америчком председнику Роналду Регану да се дотичне активности убудуће раде другачије. Тако је дошло до оснивања НЕД као наводно невладине организације.
Процене су говориле да ће једна таква организација са префиксом ''невладина'' моћи елегантније да делује у страним државама.
Творац закона о НЕД Ален Вајнштајн својевремено је рекао да би ''доста тога што НЕД данас ради јавно, пре 25 година ЦИА обављала тајно''. Основна идеја таквога пројекта била је да се страним политичким странкама, синдикатима, студентским удружењима и другим организацијама достави новац, а да се при томе реши проблем прикривања “новца ЦИА”.
У саставу управног одбора ове ''невладине'' организације данас су владини званичници, бивши сенатори, министара, амбасадори, као и научници, професори и експерти на престижним институцијама, али и пословни и синдикални лидери.
Погледајте још:
- Лавров: Хаос у свету треба да решава СБ УН, а не САД и ЕУ!
- Курц: Потребно веће ангажовање ЕУ за проширење на Балкан
- ЦИА и даље прислушкује европске телекомуникационе оператере
