Софтверска пиратерија у Хрватској лагано опада!

Комерцијална вредност тог нелиценцираног софтвера је око 332 милиона куна (44 милиона евра), пише регионални портал Сеебиз. Правна заступница БСА за Хрватску, Ивана Јурин Пухало, истиче да пад стопе софтверске пиратерије у 2013. за један процентни поен у односу на 2011. значи много у времену кризе и охрабрује БСА у његовим напорима да се хрватска стопа софтверске пиратерије изједначи с просечном стопом у Европској унији. Према истом истраживању, ова стопа је у ЕУ у прошлој години пала за два процентна бода у односу на 2011, на 31 одсто, с комерцијалном вредношћу нелиценцираног софтвера од скоро 9,9 милијарди евра.

Посматрано по европским регионима, подручје Средње и Источне Европе има највећу стопу сотверског пиратства, од 61 одсто, чиме се сврстава и на друго место међу свим светским регионима, одмах иза Азије и Пацифика, где је та стопа 62 одсто. Знатно другачија ситуација је у региону Западне Европе, где је 2013. стопа пиратерије износила 29 одсто, што је пад за три процентна поена у односу на 2011.  У целом свету стопа софтвера инсталираног без прописне лиценце порасла је за један процентни поен у односу на 2011. годину, те за 2013. износи 43 одсто, што из БСА објашњавају порастом броја рачунара у тзв. растућим привредама, где је стопа нелиценцираног софтвера и пре била највећа. Из БСА напомињу да корисници рачунара широм света најчешће, њих 64 одсто, као главни ризик од инсталирања нелиценцираног софтвера истичу приступ хакера, а њих 59 одсто губитак података.

Глобално истраживање о софтверу сваке друге године за БСА спроводи америчка истраживачка компанија ИДЦ која је ове године анкетирала кориснике рачунара на 34 тржишта, укључујући 22.000 потрошача и пословних корисника, као и више од две хиљаде ИТ менаџера.