Срамотна и страшна тортура ирских лекара над породиљама
Уместо царским резом, бебе су порађали - резањем карличне кости.
Ирска се не смирује. После скандала са одузимањем ванбрачне деце, потом одвођене преко Атлантика у САД и удомљаване у верујућим породицама, те педофилијом у црквеним редовима, нова страхота на Смарагдном острву.
Лекари тешке порођаје нису решавали царским резом већ симфизиотомијом - резањем карличне кости женама и та пракса није збир спорадичних излета, већ распрострањена вишедеценијска пракса, истражује Ал Џазира. Неке од несрећница које је ова недаћа задесила тек су одскора почеле да причају о страхоти.
Бети Волш удала се пре 47 година, затруднела је потом, а током порођаја била је успавана.
"Болело је неподношљиво (после порођаја). Годинама нисам могла да подигнем ногу, да котролишем бешику и црева, а нисам могла ни да имам односе са мужем. Ходала сам помоћу двеју метли које сам користила као штаке."
Лизи Мекдонел има разлог више него ико да се бори против лекара који су јој на своју руку реметили тело. Карлична кост је пробила лобању њеној беби.
"Главом је ударила у карлицу и искрварила на смрт. То пише овде (у извештају)".
МУЧЕЊЕ СЛИЧНО ОБРЕЗИВАЊУ ЖЕНА
Терапеуткиња Џес О'Дауд пореди ову дугогодишњу праксу са насилним обрезивањем девојака које се одиграва у Африци.
"Ова је пракса екстремна колико и обрезивање жена. Тело жене се мења без њеног пристанка, али и без јасног медицинског разлога, тако да су ове две ствари прилчно сличне."
Нигде у свету пракса резања карлице није узела маха као у Ирској. Доктори су сматрали да ће женама омогућити да и касније, лакше рађају децу, убеђени да чине добро, у складу са својим католичким убеђењима.
Документација недвосмислено доказује да није било медицинског оправдања, али ни пристанка жена, на уклањање дела њихових мускулатура.
"Одбојност према царском резу последица је уверења да то ограничава број рађања у породици. Доктори су убеђени да ће породиљама омогућити деветоро, десеторо деце, што је за њих идеалан број", каже активисткиња Мери О'Конор.
Активисти су одбили 6о.ооо долара по особи јер верују да држава покушава да сакрије одговорност. Такође верују да пракса резања карлице није престала.
"Сматра се да је симфизиотомија прекинута осамдесетих година, но једна таква операција обављена је 2005. у јужној Ирској", верују активисти.
Прејак утицај религије највећи је проблем.
"Утицај Цркве на лекарску праксу није сигурно искорењен. Управни одбори неких болница воде се изричито верским ставовима у свом раду. Тако нешто је неприхватљиво у једној демократској земљи", рекао је Марк Кели из Већа за демократске слободе.