Како нове генерације мењају Блиски исток?
"Они мрзе нашу слободу. Они желе нашу слободу. Они не желе САД у својој земљи, они желе да им САД помогне у рушењу тираније." Ова питања и одговори, само показују да људи у суштини не знају или знају јако мало о арапском свету и о томе шта је њихова мотивација, каже историчар и блогер Јуан Кол.
Написана као нека врста корективе, бришући клишее о Блиском истоку, Јуан Кол, иначе професор на Мичигенском универзитету, у својој новој књизи која носи исти наслов говори о томе "Како нове генерације мењају Блиски исток".
У средишту Колове књиге налазе се три земље Либија, Тунис и Египат као епицентри "арапског пролећа". Он испитује не само зашто су се људи у овим земљама побунили против диктаторских режима, већ и како. Кол прати активност пре свега либералних, секуларних и смелих блогера у трци за, током и после револуције.
У интервјуу за Daily Беаст, Кол каже да га је највише изненадио начина на који млади људи, демонстранти, размишљају. Млада активисткиња из Туниса, Амира Јахјау, рекла је Колу да је на њу највише утицаја имао есеј Etienne ла Боéтие из 1548. године "Говор о добровољном ропству" као и Славомир Мрозек "Апсурдна игра Танга". Њена колегиница блогерка из Египта наводила је у свом блогу књигу Симон де Бовоар о алжирском борцу за слободу Ђамила Боупака.
Затим ту су блогери који су постовали видео полицијске тортуре, Јасар Абас, затим Зохар Јахјаи који је писао блогове о хапшењу и затварању и Асма Махфуз који из године у годину позивао на демонстарције, све док људи нису постали спремни.
Ови активисти највише су били заинтересовани за оно што Кол зове "аутономија и достојанство грађана да одлучује о свом телу", концепт који је у САД често коришћен у дебатама о абортусу. Међутим у овим (арапским) земљама концепт је коришћен у дебатама о полицијској тортури и бруталности.
Колова књига дефинитивно има академску вредност и у "пар залогаја" умнгоме појашњава арапско пролеће.
Према његови речима, није ту улогу одиграо само Интернет и социјалне мреже као што су Твитер и Фејсбук. Оне су олакшале да се избаци оно што се дуго таложило. Нова технологија, телефони са камерама коришћени су да се документује полицијско мучење што је било главни покретач револуционарног расположења. Пре тога тортура је била реална само у домену шапата и страшних гласина, али сада је снимљена, документована и дистрибуирана путем социлајних мрежа, сајтова и блогера.
Кол у књизи, такође, појашњава и друге факторе који су довели до кулминације незадовољстава. Наиме, омладина тј. "нове генерације" чине укупно трећину арапског света. Они су далеко писменији и урбанији од старијих генерација, а суочили су се са огромном економском кризом и високом стопом незапослености. "Нове генерације" не само да су путем нове технологије добијале информације из спољног света, већ су имале довољно знања и способности да их анализирају и шире.
Кол износи још једну мање познату чињеницу која додатно расветљује арапско пролеће, а то је да су протести организовани годину дана пре избијања револуције. До сада, мислило се да арапско пролеће долази ни од куда. Да је спонтано започето самозапаљивањем Бузизија у Тунису.
Њихову моћ најбоље илуструје чињеница да су након збацивања Мухамеда Морсија забрањени од априла 2014. године.
Та омладина себе не доживљава као политичку партију већ нешто као Гринпис, објашњава Кол.
К.Б
