Стогодишњица од Великог рата нам се приближава
Конференције и манифестације којим ће се обележети сто година од почетка Првог светког рата биће одржане широм света за мало мање од месец дана.
У Србији се такође планира низ манифестација којим ће се овај важан датум обележити. Рат почиње објавом рата Аустроугарске Србији 28. јула 1914. године, пошто Краљевина Србија није дала “задовољавајући” одговор на Ултиматум, који је Монархија упутила Србији због атентата на аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију, само месец дана раније на Видовдан. Догађај за који је Аустроугарска брже боље оптужила Србију.
Након атентата, односи међу моћним европским државама, које су биле груписане у два одбрамбена савеза, неочекивано брзо се кваре а дугочекивани сукоб, који је требао да реши територијалне аспирације између нових међународних играча и старих колонијалних монархија, могао је да почне. Објава рата Аустроугарске Србији активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја августа 1914. већи део Европе се нашао у рату.
Рат је вођен на неколико ратишта која су поделила Еуропу. Западни фронт се одликовао системом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Ова утврђења су се простирала дужином већом од 600 км. Западни фронт простирао се од Антверпена на северу и неутралне Швајцарске на југу. На Источном фронту, који се водио на дужини од 1600 км, велика пространства источноевропских низија и ограничена железничка мрежа, нису омогућиле да се овде развије стање као на Западном фронту, иако су сукоби били подједнако жестоки. Поред тога, жестоки сукоби су вођени на Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту. Уз то, непријатељства су се одвијала на мору, и по први пут, у ваздуху.
Рат је окончан 1918. године потписивањем низа мировних уговора између учесница, којим су званично завршена непријатељства. Међу њима је свакако најважнији Версајски мировни уговор 1919. године, којим је окончан рат. У Великом рату је убијено више од 15 милиона људи а 20 милиона је рањено. Државе на чијим се територијама водио рат, претрпеле су велика разарања.
Након рата основано је Друштво народа, као међународна организација посвећена избегавању будућих ратова решавањем спорова између држава дипломатским путем. Међутим, систем који је настао био је заснован на кривици Немачке за рат, као и огромним ратним репарацијма, које су, уз Велику економску кризу 1929. године, поставиле услове за успон нацизма у Немачкој, а консеквентно и Други светски рат.
О самом почетку рата, последњих пар година, све је више настојања међу појединим европским историчарима, попут професора Кристофера Кларка, да пребаце кривицу за избијање рата на Србију и Русију, док се сама комплексност тадашњих међународних односа, блоковска подела међу државама и експанзионистичка политика тадашње Немачке игноришу Или стављају по страни.
Зато ће Србија, на стогодишњицу обележавања Првог светског рата, поново водити битку али овог пута за очување свог места у историји као савезника и земље која је нападнута и која је изгубила готово трећину свог становништва у рату.
У Београду се од 29. до 30. маја одржати међународна конференција посвећена стогодишњици од почетка Великог рата. Ова конференија је у организацији Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД). Председник Центра Вук Јеремић оценио да је добро што се ова конференција одржава у Србији, баш у време када има покушаја ревизије историје Великог рата.
Међу најављеним говорницима, поред господина Јеремића, су генерални секретар ОЕБС Ламберто Занијер, професор Колумбија Универзитета Џефри Сакс, почасни председник ЦИРСД и некадашњи шеф шпанске дипломатије Мигел Анхел Моратинос, бивши премијер Пакистана Шаукат Азиз, професор Дарко Танасковић и Леон Којен, Џорџ Фридмен, оснивач "Стратфора" и други.