ИРАК НА РАСКРСНИЦИ: Без подршке СУНИТА нема победе над Исламском државом

Све је већа сарадња америчке и иранске политике сузбијања терориста Исламске државе - између њих се назире нека врста неслужбене координације на терену. Штавише, врх америчке војске недавно је оценио присуство иранских снага у Ираку као "позитивно". Међутим, таква ситуација ће ојачати преовлађујућу заједницу шиита у Ираку.

Разједињеност власти у Ираку

Док су Курди на северу практично независни, ирачки сунити или стоје уз ИС или су апатични према ситуацији у земљи. Док они који су политички активни, већином стоје за баатистичке власти (арапске социјалисте).

И поред овакве разједињености, Ирак као држава не може да функционише без свих својих саставних делова: арпских сунита, шиита и Курда.

Модернизација Ирака за време британске управе

Иначе, Ирак је постао модерна држава тек за време британске управе. Пре тога, као саставни део османске провинције Месопотамије, био је издељен на етничко-верске вилајете.

После Првог светског рата, Ирак је пао под управу Британаца, који су централизовали земљу и власт предали сунитским Арапима, иако су били бројчано слабији од шиита. Због тога, шиити су највећи део XX века живели под војним диктатурама сунитске мањине.

Владавина Садама Хусеина

По доласку шиита Садама Хусеина на власт, односи између две исламске заједнице су се пооштрили, што је довело до честих ратова, а на крају и до пад реажима Садама Хусеина што је означило крај дугогодишње потпоре западнога света баатистичком режиму, који је пропагирао унификацију.

Ипак, касније се показало да Ирак не може да преживи без учешћа шиитске власти, која гарантује стабилност.

Економија као спона сунита и шиита

И поред дугогодишње "зле крви" између две исламске заједнице, постоји нешто што их повезује: економија. Иако је трећина Ирака под окупацијом ИС-а, Багдад и даље успева да издаје плате и социјална давања. То је зато што главни допринос ирачком буџету долази од нафте. Зато је пад цене нафте на светском тржишту веома проблематичан за ирачку владу, која с друге стране, понекад има веће проблеме с Курдима на сверу него са сунитима.

Нпр. прошлог фебруара, Курди су у зауставили доток северноирачке нафте остатку земље због чега је влада у Багдад престала да шаље Курдима плате. Тек у новембру прошле године је ова криза била превазиђена.

Зашто мирни ирачки сунити подржавају ИС?

Напади ИС схватају се као изузетно опасни, али нико се не пита како је могуће да тек неколико хиљада бораца доминира над милионима сунита. Заправо, кључ је био у томе што су припадници ИС искористили ситуацију након пада Садама Хусеина, да без пуно борбе завладају сунитима. Након тога су сунитски Ирачани основали симбиотску везу са ИС: док се ови боре против средишње власти у Багдаду за своја права, ИС може несметано да делује у сигурном окружењу.

Ко су савезници Исламске државе у Ираку?

Поред ИС, у Ираку делују и друге исламистичке групе: Ансар ал-Ислам (салафистичка група), Џајш ал-Муџахедин (војска џихадиста), Катаеб тавра ал-Ашрин (сунитска џихадистичка група), Џеш Риџал ал Тарика ал-Нагшибандиа (војска народа и сунитских бораца) и Ал Џајш ал Ислами (исламска војска).

Сунити - народ између "две ватре"

Тренутно се сунити налазе између две ватре. Не верују коалиционој влади у Багдаду, не желе да служе у ирачкој војсци и боје се иранског присуства које стоји уз владу у Багдаду (јер су Иранци такође шиити).

Такође, не желе више да толеришу ИС и друге екстремистичке групе до унедоглед, па нису ни спремни да прихвате калифат као алтернативу.

Како искоренити Исламску државу из ове регије?

Присуство ИС у Ираку зависи од добре воље сунитских Арапа. И зато само масиван отпор сунита може допринети искорењавању присутности исламиста у овој држави али и региону. Уз чврсту подршку сунита, ирачке снаге би врло брзо потиснуле џихадисте на ирачко-сиријску границу.

Међутим, поставља се питање: Постоји ли јединство ирачких сунита? Њихова политика је већ превише фрагментисана - има неколико сунитских вођа, а ниједан не представља све кланове. Такође, ту је и питања коначног помирења са шиитском већином, наводи "Адванс".

За опстанак Ирака потребна је широка и од свих народа прихваћена демократија која би федерализовала земљу на темељу двеју исламских заједница Ирака (сунита и шиита) и две етничке заједнице (Арапа и Курда), уз сво поштовање и права свих других верских и етничких скупова у земљи.

Да би се такав резултат остварио, потребан је тежак и мукотрпан рад у преговарању и проналажењу јединствене личности која би ујединила све сунитске Арапе и који би била склона преговорима са шиитском већином.