СТРУЈА ЗАЛЕДИЛА ИНФЛАЦИЈУ: Никад мање поскупљења у Србији
На историјски низак ниво инфлације у Србији је, поред пада цена хране, утицало и одлагање повећања цена које су под контролом државе (струја, комуналне услуге), а које су сада значајно испод тржишних.
Инфлација у Србији у 2014. години, од 1,7 одсто, достигла је нањижи ниво од када је 2007. године формално уведен индекс потрошачких цена као мера инфлације, подсећа се у анализи финансијских стручњака из Рајфајзена. Након нулте инфлације у новембру, у децембру 2014. забележена је дефлација од 0,4 одсто на месечном нивоу, чему је допринео пад цена хране у том месецу од 0,4 процента, при чему су цене меса пале 1,2 а алкохолних пића и дувана за 2,7 одсто.
На пад индекса потрошачких цена ван зацртаног циља за 2014. годину (4,0 одсто плус-минус 1,5 одсто) утицале су ниже цене увозне робе, ниске цене енергената и слаба инфлација у еврозони заједно са прошлогодишњим успоравањем привредне активности у Србији од минус 2,0 одсто на годишњем нивоу, оцењују у Рајфајзен банци.
Следеће године друга прича
После новембарске одлуке о смањењу плата у јавном сектору и резању пензија, Влада у Београду је одлучила да још једном одложи планирано повећање регулисаних цена како би избегла даљи пад куповне моћи грађана.
Из Рајфајзена поручују да оваква одлука не може бити заувек одлагана, због чега је та банка повисила своју прогнозу индекса потрошачких цена за 2015. годину на 4,0 одсто на годишњем нивоу, у очекивању да ће српска влада ускоро подићи цену струје у оквиру финансијске и пословне консолидације Електропривреде Србије.
У Рајфазену сматрају да ће, упркос ниској инфлацији, Народна банка Србије (НБС) на наредном заседању 15. јануара вероватно задржати непромењену референтну каматну стопу од 8,0 одсто, услед повишених фискалних и геополитичких ризика који играју велику улогу у слабљењу курса динара према евру.
"Снижавање РЕПО стопе неће подупрети привредни раст, пошто у банко-центрицном финансијском систему какав је српски, главна препрека расту кредита је висок ниво ненаплативих кредита, који су у у другом тромесечју 2014. године чинили 23 одсто кредитног портфолија банака", наводе Рајфајзенови финансијски стручњаци.
Такође су мишљења да ће, упркос ниској инфлацији, каматне стопе на динарске државне хартије од вредности расти због високих фискалних ризика, а такав тренд ће, како процењују, опстати све до потписивања аранжмана са Међународним монетарним фондом (MMF).
Погледајте још:
КАЈАЊЕ: Премијер Бугарске се поново изјаснио за Јужни ток
Влада прихватила понуду Есмарка за Железару
Мађарска опет снабдева Украјину гасом
Овде су пензије од 100 евра до 2.000
