СУПРУГ УБИЈЕНЕ ПЕВАЧИЦЕ: Више ни ја не знам у шта да верујем!
Зоран је уверен да је његову жену убио манијак који је био опсесивно заљубљен у њу.
- Сумњам да је моја Јелена отета, убијена негде другде, па је њено тело донето на насип... Чуо сам да је у Земуну пронађен аутомобил са траговима њене крви... Не смем да кажем зашто су ми руке биле крваве и изгребане после убиства... Нисам лагао полицију, нисам се свађао са Јеленом, а да је вриштала, сигурно бих је чуо.
Зоран Марјановић, супруг убијене певачице "Гранда" Јелене Марјановић (32), први пут је одговорио на све оптужбе које га повезују са овим страшним злочином.
Јеленин супруг реконструисао је последње тренутке пре њеног нестанка, све што се дешавало у периоду док нису пронашли њено тело, али и дане које је после тога провео у полицији.
Зоран је уверен да је његову жену убио манијак који је био опсесивно заљубљен у њу, а чак сумња и да је она претходно отета, одведена на неко друго место, усмрћена, а затим накнадно враћена на насип. Уз то, каже да је чуо приче да су у Земуну пронађена кола са траговима Јеленине крви.
О тренутку нестанка
- Сваке недеље Јелена, Јана и ја одлазили смо на насип. Док она трчи, ћерка и ја се играмо на пољани. Након сат, два, попели бисмо се на стазу и кренули Јелени у сусрет.
Лажу да сам знао да је убијена
- Глупости и измишљотине да сам нестанак пријавио речима "убили су ми жену" су језиве! Урадио сам све како је требало и шта је било у мојој моћи, што можете да питате и инспекторе у 29. новембра. А тек изјаве да сам их након проналажења тела питао "да ли су јој разбили главу?" не желим ни да коментаришем јер сам до последњег тренутка веровао да је жива.
Обично смо се налазили на пола пута од рампе. Међутим, на то место где се виђамо моја Јеца није дошла. Кренули смо даље, очекивајући да ће наићи. Позвао сам је два пута на мобилни, али се није јављала. Обузео ме је неки страх, јер је време пролазило... Није је било нигде на стази, а на телефон се није јављала. То није личило на њу. Кренуо сам даље панично да је тражим.
О касном позиву полицији
То је прва лаж која је изнета против мене! Када је било већ око 17, 17.30 сати, дакле сат и по пошто сам схватио да је нестала, звао сам пријатеља из полиције и замолио да одмах лоцирају телефон јер сам знао да нешто није у реду! Он ми је дао број за пријаву нестанка и то сам одмах учинио, имам и доказ на телефону. Јану сам одвезао кући и вратио се назад на насип не би ли нашао Јелену.
У међувремену, кума Верица је отишла у СУП 29. новембар да лично пријави нестанак, али је тада речено да морам ја да дођем. Истог тренутка сео сам у кола и дошао у полицију. Зато се појављује та наводно касна сатница, али зато су и неки сведоци тврдили да су ме видели како Јелену тражим колима. Тада креће агонија и потрага, а ја сам све време сарађивао са инспекторима, причао са њима, а не са медијима. А медији су само то преносили.
О крви на рукама
О тим детаљима не смем много да причам јер је истрага и даље у току. Али смем да кажем и да сам у том случају доказао да немам везе са убиством! Па зар да убијем жену коју сам волео више од живота?! Полиграф, ДНК, биохемијске анализе јасно су показале да се то не подудара са траговима који су пронађени на телу и месту злочина.
О Јеленином вриску
Стаза на којој људи свакодневно џогирају дуга је 1.700 метара! Тачно је, то је отворено и пространо место, али ја се кунем да ништа нисам ни видео ни чуо, а прешао сам је уздуж и попреко!
Океј, сумњају у мене, а како ни жена која чува овце, ни муж и жена који су шетали, нити девојка која је возила бицикл ништа нису приметили?!
Нека полиција пронађе те људе, они знају шта се тог поподнева догађало на насипу. Не знам ни сам у шта више да верујем, на кога да сумњам и у коју верзију убиства да верујем. Ако се јадна борила и запомагала, па како је могуће да је нико чуо?! Како?!
О свађи са супругом
Нема говора о томе да смо се Јелена и ја посвађали на насипу пре њеног нестанка, како је наводно неко видео. Напротив, у последња три месеца, откако јој је мајка оболела од карцинома, ми смо ближи него икад, а ја сам се трудио да будем пажљивији него икад према њој. Једина и права истина је да смо ми имали брак за пожелети!
Били смо нераздвојни и волели смо се више од живота! Ишли смо заједно на наступе, компоновали песме, путовали, проводили време са ћеркицом. Никада није дошло до велике свађе, раскида, јер нисмо могли једно без другог.
Јелена је била жена за пример, мој највећи пријатељ и најбоља мајка мог детета. А сада сам остао сам, без мог највећег ослонца у животу! Да ми нема моје Јане, не знам како бих ово преживео.
О томе ко је убица
Сумњам на све и свакога! Толико се поглавља и верзија отвара да ни сам не знам у шта да верујем!
Највероватније ми је да ју је убио неко због неузвраћене љубави, неки манијак са Фејсбука, неки психопата који је био опседнут њоме. Чуо сам да су у Земуну пронађена кола са траговима њене крви. Можда је стварно убијена у тим колима, па довучена на насип? Полиција одлично ради свој посао, а ја само молим Бога да свирепи монструм што пре буде иза решетака.
