Николић: Ватикан, вођен принципима, не признаје Косово

Говорећи о проблему имовине која је верским заједницама национализована након Другог светског рата, председник Николић је рекао да ће Србија реституцију обавити што брже и ефикасније, у складу са Законом и могућностима, саопстила је Прес служба председника Републике.

Такође, везано за папину посету Србији, председник Николић је истакао да ће му бити драго да пожели добродошлицу поглавару Римокатоличке цркве, чим око те посете буде постигнут договор са Српском православном црквом. 

Николић је изразио жељу да се заједничком мудрошћу не начини никакав потез који би било кога увредио, поготово у вези односа према историји, Другом светском рату и улози Алојзија Степинца у њему, наведено је у саопштењу.

Поводом посете секретара Ватикана за односе са државама, Доминика Мамбертија, и све активнијег ангажовања католичке цркве у политичким процесима у региону, у наставку следи кратак осврт на историју и положај католичке организације.

Утицај религије

Утицај религије кроз векове био је несумњиво велики. У историји људског друштва од античког доба до данас религије су имале снажан утицај на јавно мњење и често су мењале ток историје. Не може се оспорити да је религија имала позитивну улогу у развоју људског рода, али је исто тако тачно да је долазило често и до злоупотребе религије. Због тога однос цркве као институције и религије, као и однос цркве, религије и политике представља изузетно осетљива питања утолико пре што је у савременим условима дошло до политизације религије и до појаве религиозног фундаментализма у разним деловима света и различитим цивилизацијама.

Истакнуто место у светским политичким збивањима имала је католичка црква од времена раскола хришћанства на Источно и Западно 1054. године. Иако римокатолици чине само 17,3% у укупној светској популацији верника, Св. Столица претендује на универзалност и организација цркве постављена је на тој основи.

Борба за власт, не само духовну, него пре свега политичку и економску, представља основно обележје политике католичке цркве кроз више од десет столећа.

Положај Ватикана

Католичка црква данас представља једну универзалну верску организацију са централистичким уређењем заснованим на хијерархијском односу. Њен  циљ је спровођење и обезбеђење идејног јединства католика у свету.

Положај Ватикана, односно папе, као поглавара католичке цркве је специфичан. Папа има активно и пасивно право посланства, може да закључује одређене врсте међународних уговора, може да учествује у раду појединих међународних организација хуманитарног карактера, или оних које се баве просветно-културно-социјалним проблемима. Власт папе је битно духовна, а територијална власт је само симболична.

Положај католичке цркве данас се може упоредити са положајем међународних организација којима је признато својство субјекта међународног права. Ватикан је и моћна економска сила укључена у светске финансијске и економске токове. Данас је тешко наћи индустријску грану, укључујући и ратну, у коју није инвестиран и ватикански капитал.

Света Столица

Имајући у виду вишеструку делатност „државе града Ватикана“ и Свете Столице ангажоване у политичкој и духовној сфери, немогуће је њихов идентитет дефинисати искључиво религиозно-црквеним терминима. У различитим сферама у којима је Ватикан данас ангажован: политичкој, финансијско-економској, просветној, социјалној, религиозној, он делује на бази различитих стандарда. У том смислу Ватикан нема један кохерентан идентитет.

Односи Свете Столице и Југославије

Југославија је прекинула дипломатске односе са Св. Столицом 17. децембра 1952. због грубог мешања у унутрашње послове, а обновила их је 25. јуна 1966.

Приликом обнове дипломатских односа потписан је у Београду 1966. протокол којим влада СФРЈ „гарантује католичкој цркви у Југославији слободно вршење верских послова и верских слобода.“