СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА: Добро обратите пажњу какви ветрови данас дувају, а ево и зашто!
Православни верници данас славе Света три јерарха - Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
Они имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар (по црквеном), Григорије Богослов 25. јануар (по црквеном) и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар (по црквеном).
- Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ цркве.
- Свети Григорије Богослов је и прозван као богослов јер је ненадмашно тумачио догму.
- Свети Јован Златоусти је упамћен као недостижан проповедник Јеванђеља, због чега је тако назван.
Света три јерарха славе се код Срба као крсна слава, а славе је и многи манастири и цркве као своју славу.
Заједнички празник установљен је у 11. веку за време цара Алексија Комнина.
Једном настаде расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоустог због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере.
ШТО СТЕ УЖИВАЛИ, УЖИВАЛИ СТЕ: Покајаћете се ако нисте искористили данашњи дан
И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист Цркве и на још већу славу тројице светитеља.
Епископ евхаитски Јован имао је визију у сну. Наиме, најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва тројица заједно.
Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника.
Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јануар/12 фебруар као заједнички празник за сва три ова јерарха.
Данашњи празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
Међу Србима ови свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова. По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће време у току године бити.
Чобани у западној Србији и Републици Српској окупљају се тог дана и свирају у фруле.