СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: "Људи! Не давите и мене и себе. Има места за све нас. Само дај да се уредимо".

На данашњи дан 1846. је рођен српски политичар и писац Светозар Марковић, оснивач социјалистичког покрета у Србији и први теоретичар реализма у српској литератури. Покренуо први социјалистички лист у Србији "Раденик" 1871. Његове идеје су имале велики утицај на развој социјалистичке идеологије и политике у Србији и на Балкану.

О слободи

Политичка и грађанска слобода, дакле, то су неопходни услови за развитак сваког народа. Слобода је средство, мењање екомонских и друштвених односа народа, увеличавање умног и материјалног богатства народа - то је циљ народа. Кад би се циљ слободе састојао само у томе да се може напразно ларманти по парламентима, по пијацама, и клубовима или брљати по новинама и књигама, онда слобода не само да не би вредела оне крви што је народи пролише за њу и још до сада проливају, већ не би вредела ни ово мало мастила што сам га ја пролио док сам написао овај чланак. Слобода је драгоцена свакоме ко је разуме по оним драгоценим резултатима што их она доноси.

О Српском народу и границама

Српски народ се с једне стране меша с Бугарима, с друге с Хрватима и с треће с Румунима, а два народа, Бугари и Хрвати, његови су најближи рођаци по крви и језику. Где су границе "сједињених Срба", нове српске државе? То је тешко остварити, ако не желимо да се посвађамо са свим тим народима. Српски народ нема никаквих географских или етнографских граница којима би био одређен као једна јединствена целина. Да би се створила држава од пет до пет и по милиона Срба, српски народ би морао да буде у непријатељском односу с Бугарима, Хрватима и Румунима. Морао би да преузме улогу освајача, како то Мађари данас чине.

"Велика Србија"

Чим се монархична влада утврдила у земљи, она је одмах почела помишљати да распространи границе своје власти и ван Србије. Мисао да се Босна и Херцеговина сједине са Србијом почела се ширити и у Србији и код тамошњег народа. То је било начело политике која је позната под именом Велика Србија.

О правима

Родио сам се - без своје кривице. Крстили су ме и записали да припадам извесној вери и одмах с тиме натоварили на мене ред обвезаности - без мог одобрења. Увели су ме у друштво са извесним обичајима и законима, прописали ми правила за сваки корак у животу, не питајући да ли се ја слажем са тим правилима. Ако не признајем обичаје против којих се, може бити, буни мој ум и моје осећање, одмах вичу: "Квари морал, развраћа друштво!" Ако устајем против закона који су, може бити, противни свим мојим појмовима о праву и који, може бити, одузимљу ми сва права личности човека, одмах вичу: "Бунтовник! Вежите га! Казните га!" Мене притискују и даве са свију страна, а ја зар да немам ни толико права да речем: "Људи! Не давите и мене и себе. Има места за све нас. Само дај да се овако уредимо".

Уколико вам је ово било итнересантно, сазнајте како је говорио Кнез Лазар (више о отме на ОВОМ линку)