ТРАГЕДИЈЕ НА ГРАДИЛИШТИМА У РУСИЈИ: Српске раднике тукли, уцењивали и протеривали

Тако су неки од њих били тучени и уцењивани, а врло често се дешавало да им не буду исплаћене зараде или да им буду одузета документа како би морали да долазе на градилиште док не заврше посао, преносе "Наше новине".

Неколико радника је било чак и убијено током рада у Русији јер су обично били смештени у делове градова где владају криминалне банде, а да их пре тога нико није упозорио на потенцијалне опасности. Радници су често радили и живели у нељудским условима, а послодвци су им намештали и полицију како не би морали да их исплате. Ову су само неки од случајева који су доспели у јавност, а сведоче о животу наших печалбара у Русији.

Децембар 2005. Радника Радишу Ћуковића из Крагујевца отровали су а затим и опљачкале нпознате убице на периферији Москве. Радишин леш нађен је тек неколико месеци после смрти.

Фебруар 2011. У руском граду Рјазању лекари су се борили за живот Цанета Ђокића, који је побегао са Косова у време рата и радио по руским грађевинама. Ђокић годинама није имао никаква документа, а од смрзавања су га спасли радници из неколико бивших југословенских република који су  боравили у Русији.

Октобар 2012. Велимира Кнежевића, који је радио у Сочију као радник грађевинске фирме, на смрт је претукла група људи када се вратио у један клуб по телефон, а том приликом је теже повређен још један наш радник.

Новембар 2014. Двадесет седам српских радника практично је било заробљено у месту Веселој, 70 км од Сочија, где су их послодавци држали без папира, а за неколико месеци рада добили су само једну плату. Они нису могли да оду из Русије јер нису имали новца, а послодавац им је оброке давао једино када дођу да раде на градилиште.

Јануар 2014. Нишлију Марјана Игњатовића (32) радника руске фирме „Велестрој“, у Новом Урунгеју, у Сибиру, убио је хрватски држављанин Дарко Каракаш (25), син власника ове фирме.

Јануар 2014. Руска Федерална миграциона служба (ФМС) привела је 33 радника из Србије, који су радили на градилиштима у Красној Пољани код Сочија, а за то нису имали неопходна документа. Они су рамо отишли на црно посредством агенције „Хеј ју“ из Чачка.