АМЕРИКА И КИНА СЛОЖНЕ: Трећи светски рат биће вођен у свемиру (ФОТО)

Ризик од рата међу државама је тренутно низак али истовремено у порасту, закључује извештај који је Пентагон објавио прошле недеље.

Последњи пут када су најјаче војне силе света ратовале било је пре 70 година. Управо тих година је млади физичар и отац модерне научне фантастике, Артур Ц. Кларк, дошао на идеју да се у гестационарној орбити планете постави мрежа вештачких сателита.

Његова идеја је убрзо постала реалност и заслужно је променила свет из корена - не само у погледу науке, већ и начину на који се обавља пословање и модерна комуникација. Међутим, његове идеје су драматично утицале и на начин на који се воде ратови, указавши на значај свемира, подручја које је 1945. године било недоступно светским војскама, а данас представља технолошку и војну реалност.

Нова сила јуриша на небеса

Већи део развоја и коришћења свемирске технологије последица је Хладног рата и "свемирске трке" између САД и Совјетског Савеза, последњег великог такмичења између великих сила. Међутим, недавни економски, политички и војни успон претворио је Кину у свемирску силу 21. века с којом нема шале.

Прошле недеље, заменик америчког секретара за одбрану Роберт Рад је објашњавао како је свемир умногоме напустио област научне фантастике и постао права "сигурна кућа" где корисне технологије могу бити постављене без страха. Међутим, разлог за забринутост има и то су земље које тестирају оружје дизајнирано да одузме привилегије свемира за другу страну.

Најефикасније од ових оружја данас су ракете дугог домета, које се испаљују са земље, а имају за циља обарање сателита. И САД и Кина су вршили испитивања таквих ракета. Али постоје и друга оружја због којих су државе забрнуте, тзв. некинетичка оружја. Уместо да униште сателите издалека са ракетама, земље могу сајбер нападима уништити софтвер сателита и тиме га онеспособити или присвојти иза своје намере.

Ова оружја не морају бити лансирана искључиво са Земље, већ могу бити постављена у свемир одакле ће дејствовати по потреби. Американци верују да су Руси 2014. године тестирали технологију (осмишљену за време СССР-а) коју називају "Истребител Спутников", а која у принципу представља сателите камиказе који функционишу као "убице сателита".

Још један пример наоружања свемира јесу управо оружја инсталирана на свемирске системе. Током Хладног рата, постојале су гласине да су Совјети поставили топ на један од својих сателита за сваки случај.

Данас, поједини амерички астрономи желе да се поставе ласер на нови свемирски телескоп који би требало да буде инсталиран на Међународну свемирску станицу (MSS) 2017. године. Идеја је да ласер служи као помагало у уништавању свемирског отпада који прети безбедности MSS. Међутим, сасвим је могућ сценарио да ово оружје буде уперено и против других мета (др. непожељних сателита).

Исход оваквих трендова је све заступљенији став према којем водеће "свемирске државе" очекују да би се сукоб око неког места, попут спорних гребена у Јужнокинеском мору, врло брзо проширио и на "небеса", иако је свемир требао да буде домен без конфликата.

"САД морају да се припреме за битке високо изнад Земље, волели оне то или не", тврди генерал са четири звездице Џон Хитен, командант ваздухопловних снага америчке Свемирске команде. Са друге стране, недавне процене кинеске војске закључиле су једну важну чињеницу: "рат у свемиру је неизбежан."

Иронија једног оваквог конфликта јесте неминовни повратак у "камено доба" ратовања, пошто се беспилотне летелице, ракете, па чак и пешадија доста ослањају на сателите. Њиховим уклањањем, велики бој модерних борбених система постао би неупотребљив.

Постоји одређена жал у овим припремама за "свемирски рат 21. века". Закорак ка свемиру је једно од највећих достигнућа човечанства и на много начина будућност наше врсте. Међутим, то што и поред свих достигнућа не можемо да напустимо сукобе говори колико још увек морамо да радимо на себи.