ЕКСКЛУЗИВНО: Украјина између светских сила

Велика Сеоба народа која је почела Хунским нападом на Римско Царство током четвртог века довела је многе народе са Истока на територију данашње Европе. Велике групе, попут Словена, долазиле су у таласима и ту се настањавали. Већина је прелазила преко територија данашње Украјине. Последње сеобе народа које су ишле преко Украјине, биле су оне Бугара и Мађара али у то време већ је била устоличена једна од највећих и најмоћнији европских држава – Кијевска Русија (IX-X век). Ова држава је до навале Монгола и разарања Кијева 1240. године проширила своју власт на многа околна источнословенска племена па и на нека финска племена на северу и тиме знатно проширила своју територију и утицај.

У XIV веку значајни део територија, укључујући и Кијев долазе под власт литванске династије чиме настаје литванско-руска држава. Међутим она брзо пада под утицајем Пољске које је освојила област коју је чинила Галицијско-вољинска кнежевина. Утицај Пољске али и католичке цркве доминирао је на тим просторима, који су ускоро постали део исте држава, када је дошло до Уније између Литваније и Пољске (тзв. Лублинска унија) 1569. године. Тада, самостална Кијевска митрополија, која је била у саставу Руске православне цркве донела је одлуку о уједињењу са Католичком црквом. Акт присаједињења потписан је 1595. године у Риму а 1596. године на такозваном унијатском сабору у Бресту, одакле и потиче назив – Брестска унија. Са тзв. “Унијатима” католичка Пољска је покушала да прекине везе Украјине са православном Русијом. У времену које следи, ова верска подела имала је значајан утицај на успотављање данашње Украјине и самих Украјинаца код којих је и данас изузетна подела на католички Запад и православни Исток.

Велики ослободилачки рат, украјинског народа против Пољске, почиње 1648.. Иако је био успешан, Украјина није могла сама да се одржи окружена Турцима и Пољацима, те је ослонац пронашла у Царској Русији. На Перејаславском сабору, 1654., Украјина се уједињује са царском Русијим. Након уједињења, Русија улази у рат са Пољском који ће тајати наредних 13 година. Рат ја завршен примирјем 1667. године након чега је уследио тзв. Вечни мир 1668. године. Као последице рата, Украјина ће се поделити на два велика дела која сече река Дњепар. Козачка (хетманска) држава, источно од Дњепра, као остатак украјинске државе, опстаће још неко време уз помоћ Русије.

Након неуспелог покушаја отцепљења козачке земље од Русије, у савезништву са шведским краљем Карлом XII, краљ Петар И смањује аутономију козачке државе да би коначно овај део Украјине изгубио своју аутонимију 1781. године. При освајању Пољске, прве поделе територије између Аустроуграске и Русије, Русија је стекла земље између Дњепра и Буга 1774. године а нешто касније, у оквиру ове поделе, у састав коначно улази и Крим 1783. Крим је дуго био под Византијским утицајем, да би од X века његов источни део био у оквиру Кијевске Русије. Најездом Монгола и касније Турака Русија губи доминацију над Кримом коју ће повратити у XXVII веку након руско-турских ратова. После друге поделе Пољске, која се одвијала у периоду након 1793. године и преостали део пољске Украјине дошао је под власт руског цара. На тај начин, Украјина је остала у саставу царске Русије све до њеног распада 1917. године.

Украјинска централна Рада, након револуције, у новембру 1917. године проглашава Украјинску народну републику (УНР), која је у почетку била у саставу Русије да би се 1918. године одцепила и постата самостална држава. Да би се одбранила од бољшевика тражи помоћ од Немачке уз чију помоћ долази до државног удара априла 1918. године. Нова власт је дозволила да земља постане протекторат Немачке. Поразом Немачке у рату, народним устанком поново настаје УНР. Украјински део Аустругарске (Галиција), након рата проглашава Западноукрајинску Народну Републику и 1919. уједињује се са УНР.

Како би се одбранила од Црвене армије, Украјина склапа војни савез са Пољском. Међутим, након пољско-совјетског рата већи део земље био је под контролом совјетске власти, на чијој територији настаје Украјинска Совјетска Социјалистичка Република. Западна Украјина тада припала је Пољској, Буковина и Бесарабија Румунији, а Закарпатије је припојено Чехословачкој.

Крим је прогласио своју совјетску републику која је била аутономна у оквиру Руске социјалистичке републике и СССР. Тако се у оквиру совјетске Русије 1945. формира Кримска област. Никита Хрушчов је, 19. фебруара 1954. године, за 300. годишњицу Перејаславког споразума одвојио Крим од Русије и припојио га совјетској републици Украјини.

Своју независност Украјина добија након распада Совјетског Савеза деведесетих година, тачније 24. августа 1991. године када, следећи пример осталих република, проглашава независност.