У размени ватре на линији раздвајања погинуло 18 војника
БАКУ - У најоштријем сукобу за последњих неколико година у јужнокавкаском региону Нагорно-Карабах, око ког се споре Азербејџан и Јерменија.
Азербејџанско Министарство одбране саопштило је да је 13 азербејџанских војника погинуло током викенда, док су оружане снаге Нагорно-Карабаха потврдиле да је живот изгубило пет њихових војника, наводи агенција. Прекид ватре договорен је пре 20 година, после конфликта који је трајао шест година и у ком је на обе стране погинуло 30.000 људи, а милион је било принуђено да напусти своје куће.
Русија, САД и Европска унија изразили су забринутост због избијања насиља и позвали су обе стране да поштују режим прекида ватре, док у Азербејџану и Јерменији оптужују једни друге за нарушавање примирја.
Министарство спољних послова Азербејџана саопштило је јуче да "сва одговорност за насталу опасну ситуацију пада на званични Јереван, који је наредио такве провокативне кораке", док је у суботу шеф јерменске дипломатије Едвард Налбандијан рекао да Баку игнорише позиве да се уздржи од провокативних акција и заоштравања ситуације.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је за да Група Минск ОЕБС (којом копредседавају Русија, САД и Француска) предузима значајне напоре како би стране у конфликту усвојиле документ са политичким принципима за решавање.
Према његовим речима, неопходно је упорно наставити са пружањем помоћи Јерменима и Азербејџанцима да пронађу "формулације које ће бити погодне и за једне и за друге". Портпаролка Стејт департмента Џен Псаки рекла је да "нема војног решења овог конфликта".
"Одмазда и даље насиље могу само да отежају достизање мирног решења", рекла је она.
У недељу је ЕУ у саопштењу изразила забринутост због оружаних инцидената и позвала стране на поштовање прекида ватре и наставе са напорима за мирно решење.
Јерменска агенција Арменпрес пренела је изјаву министра одбране Сејрана Огањана после сусрета са шефовима посланичких група у скупштини да у овом тренутку нема основа за обнову рата ширих размера и да војно-политичко руководство "чини све за ублажавање напетости".
У Нагорно-Карабаху је 10. децембра 1991. године одржан референдум на ком се 99,89 одсто грађана изјаснило за потпуну независност од Азербејџана. Оружани сукоб трајао је до 12. маја 1994. године, када је ступио на снагу споразум о примирју и означен почетак мировних преговора под окриљем Групе Минск.
У конфликту је Азербејџан изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и - потпуно или делимично, седам рејона који се наслањају на њега. Азербејџан инсистира на очувању територијалне целовитости, а Јерменија штити интересе непризнате републике, јер РНК није страна у преговорима.
Јерменски премијер Овик Абрамјан најавио је јуче да ће се председници две земље, Серж Саргсјан и Илхам Алијев срести 8. и 9. августа у руском црноморском летовалишту Сочију, како би размотрили ситуацију.
Лавров је рекао да се за крај ове седмице у Сочију планирају одвојени сусрети руског председника Владимира Путина са председницима Азербејџана и Јерменије и "када се сви они нађу на истом месту у исто време, вероватно неће моћи да прође без разговора о Нагорно-Карабаху".
"Наравно, разговараћемо са нашим партнерима из Азербејџана и Јерменије о томе како је могуће да ми, Група Минск, копредседавајући, пре свега, помогну јачању поверења и смањењу ризика конфронтације", рекао је шеф руске дипломатије.