"СТИГЛА РУГОБА, ОПЕТ ЈЕ ЗАБОРАВИЛА ДА СЕ ОКУПА": Тог дана је у мени прорадило оно најгоре

Девојка која је сада удата и чека своје прво дете, сећа се својих проблема које је имала као средњошколка. Да може да врати време, она каже да не би тако поступила, али тада је имала мало година, да би размишљала као данас. Ово је њена прича:

ЗАШТО АКЦИЈА ПРОТИВ ВРШЊАЦКОГ НАСИЉА?

СВАКИ РОДИТЕЉ ЦЕ ВАМ РЕЋИ да не постоји ништа вредније од сопственог детета. Чувамо га као очи у глави, одвајамо од уста због њега, одгајамо га да постане човек. А онда га пошаљемо у школу и тамо га нечије туђе дете злоставља. Најгоре од свега је што најчешце ми то последњи сазнамо. Наш дечак или девојчица долазе из школе уплашени и безвољни, без џепарца и са масницама.

ХАЈДЕ ДА СПРЕЧИМО да се деца међусобно малтретирају, да схвате да насиље никад није решење и да се не деле на жртве и насилнике. Портал SrbijaDanas.com је покренуо акцију за превенцију вршњацког насиља, јер оно итекако постоји и треба причати о њему, пре него што трагични случајеви почну да испуњавају новинске ступце. Научимо децу да поштују друге, јер сва та деца це сутра бити људи. Какви – то зависи од нас.

Редакција SrbijaDanas.com

Девојка, која јој је тада загорчала живот је, како она каже, бИла изузетно лепа, а у средњој школи то је било битно свима. Момцима који су је облетали, другарицама које су се са њом дружиле, а нико није био свестан да поред себе немају правог пријатеља.

"Ја сам била по страни, нисам желела да се дружим са људима где не припадам. Мислила сам да је тако боље, али испоставило се супротно. Сада када се осврнем, схватим да је њу у ствари нервирало управо то. Нисам летела око ње и по сваку цену желела да будем у њеном друштву. Сви који су јој подвлађивали, били су безбедни, а она би их константно уцењивала уколико одбију да ураде нешто за њу", прича Н.С.

ПОЧЕТАК ДРУГЕ ГОДИНЕ - ПОЧЕТАК ПАКЛА

Прва година средње школе за њу је била најлепша, али већ у првом полугодишту другог разреда за њу је почео прави пакао.

"Ово је наша нова ученица. Од сада ће бити у овом разреду и надам се да ћете сви бити према њој добри", присећа се речи разредне. 

"Поред мене је било слободно место, али није желела да седне ту. Много ме је то заболело, али оправдавала сам је мислећи да је то зато што је тек стигла у наш разред. После сам сазнала да је причала да је разлог био тај што нисам лепо обучена и што изгледам сиромашно", објашњава девојка.

"Није ми то сметало, али нисам видела зашто ја њој сметам. Сви су желели да се друже са њом, а ја сам остајала полако без пријатеља, јер их је све окренула против мене, а онда је заједно са њима почела да ме психички малтретира.“ 

"Стигла нам је ругоба. Опет је заборавила да се окупа", тако ме је дочекивала скоро сваки дан. Замислите како сам се осећала, а сви су се смејали и настављали у њеном стилу. Ћутала сам, нисам желела да објашњавам са колико новца живи моја породица и да је на мени све јефтино, али чисто, јер се бар то трудим", прича Београђанка.

Свима је говорила да не треба да се друже са њом, да јој мајка чисти зграде по крају и да јој је брат наркоман, па да ћу сигурно бити и она. Сваки дан је плакала када дође кући, сви су видели да се нешто дешава, али није желела никоме да каже ништа. 

"Прозивала ме је да сам спавала са момцима за новац, да ми дају по 500 динара, а да ја заузврат њима испуњавам све жеље. Она је измишљала, а сви су веровали."

ИЗВУКЛА ЈЕ ИЗ МЕНЕ ОНО НАЈГОРЕ

"Како можеш да будеш тако јадна, да сам на твом месту ја бих се убила или бих бар подигла цену", рекла јој је, окренула се и смејала на сав глас, а и сви заједно са њом.

"У мени је прорадило после тога нешто што ни данас не могу да објасним, нешто најгоре. Зграбила сам је за косу, оборила на земљу и почела да је ударам где год сам стигла. Сви су ме вукли, али ја сам постала животиња, крв је прскала на све стране. Нисам марила. Није ме било брига. Мрзела сам је, хтела сам да умре!", видно потрешена и после неколико година препричава девојка која би желела да обрише своју прошлост.

""Стани, убићеш је! Прекини, не дише!", одзвањале су речи око мене. Сви су се скупили, директор, наставници, ученици. Једва су ме одвојили, да нису мислим да не бих престала. Онда сам почела неконтролисано да плачем, хитна помоћ је стигла, одвезли су и мене и њу", даље наставља причу.

Нико је није питао зашто је то урадила, него су је казнили укором и слали на разна саветовања са школским психологом, а породица се јако разочарала у њу, што је највише болело. Мајку је много повредила, јер је, како она каже није тако васпитала и увек се некако држала по страни и важила за мирну и повучену девојчицу.

"Претпостављам да овај мој поступак ништа ни не би било оправдање и тврдим да га заиста и нема, али тада је то за мене било једино решење. Малтретирала ме је психички, а то је некада много горе. Жао ми је сада! Када мало боље размислим и схватам да нико није вредан да од мене направи НАСИЛНИКА! Мрзела сам такве људе, а онда сам и ја таква постала. Једноставно нисам знала како да се изборим са тим,  нисам се обратила за помоћ и нисам знала да има још мојих вршњака који трпи овако нешто, једноставно погрешила сам", каје се девојка која је преживела праву тортуру у средњој школи.

ШЕРУЈ ДАЉЕ!       #DrugNijeMeta           ШЕРУЈ ДАЉЕ!       #StopVršnjackomNasilju