ВЕСИЋ О ИЗМЕНАМА У ГРАДУ: Децентрализација и нови закони за лакши живот Београђана!
Децентрализација ће Београд поделити на две зоне и то градску, коју ће чинити десет централних општина, и приградску са седам општина.
Приградске општине ће имати веће надлежности од градских, али и градске ће имати веће надлежности него сада, баш као и Град Београд. Од Београда су се деценијама одузимале надлежности, а сада их први пут добијамо и увећавамо, рекао је градски менаџер Горан Весић.
Да би се то реализовало, челници града су покренули измене низа закона.
"Скупштина града је у јануару 2014. донела Одлуку о промени Статута, чији је основни циљ децентрализација. Права децентрализација није могућа ако се врши у оквиру постојећих закона. Зато смо донели одлуку да у сарадњи са републиком мењамо законски оквир како бисмо имали основу за суштинску промену Статута", рекао је Горан Весић.
Он очекује да ће до прве половине следеће године бити усвојени сви закони, Статут града и Закон о главном граду.
ЗАКОН О ГЛАВНОМ ГРАДУ
По важећем Уставу, Град Београд је локална самоуправа али градске општине нису. И то је суштински проблем због којег градске општине скоро да немају овлашћења. Зато је наш први циљ био да Изменама Закона о главном граду пронађемо формулу која ће омогућити да граду поверене надлежности од министарстава буду пребачене на градске општине. Град ће задржати одговорност за њихово извршавање и имати право надзора. У томе смо успели и то је наш највећи успех јер годинама пре нас нико то није успео да реши.
"То, између осталог, подразумева да ћемо урбанизам, колико будемо могли, вратити приградским општинама које ће моћи да доносе своје регулационе планове, ван обухвата плана генералне регулације, што ће убрзати градњу у тим општинама", истакао је Весић.
Слична ситуација је и са легализацијом.
"Једна од највећих грешака града, а што ће признати и надлежни из прошлог мандата, је та што је подношење хиљада разних захтева концентрисано на само једном месту у управи, у Улици 27. марта у центру Београда, где сада има више од 240.000 предмета. И замислите сад ситуацију да човек из Лазаревца седне у аутобус, дође у управу, стигне на ред за сат-два и онда открије да му недостаје неки документ. Он онда мора да се врати у Лазаревац па поново у управу, што је потпуно сулудо", рекао је градски менаџер.
Децентрализацијом, грађани ће захтеве, попут оних за легализацију, социјалну заштиту, матерински додатак, борачка питања, моћи да подносе у својим општинама.
ЗАКОН О ТУРИЗМУ
Осим Закона о главном граду, надлежности Београда се повећавају разним другим ресорним законима. Тако ће новим законом о туризму који је усвојен, град имати прилику да брзо реши питање некатегорисаних објеката у туризму, апартмана, хостела, соба, али и буке и непријатних мириса из ресторана.
ЗАКОН О СТАНОВАЊУ
Закон о становању чија је израда нацрта при крају помоћи ће да се реше бројна питања, попут обнове фасада и уклањања клима са предњих делова зграда.
"Фасаде су приватно власништво, а државни ревизор каже да град не може да улаже градске паре у приватну својину. Зато правимо основ да можемо са грађанима да учествујемо у уређењу фасада. Град би могао да даје 20 одсто, а станари остатак новца који би отплаћивали неколико година", нагласио је Весић.
Такође, град ће моћи да улаже и у обнову фасада које су под заштитом државе, а правна лица која имају објекте у јавној употреби, попут поште, школа, ресторана, банака, мораће сами да обнављају фасаде. Овај закон ће решити и проблем лифтова, равних кровова, а предвидеће и рок да све зграде формирају скупштину станара или ће им бити додељен управитељ. Уз то, зграде које немају уговор о одржавању, преузеће Градско стамбено.
Закон ће прописати и рок од три године колико ће правна лица имати да уклоне клима уређаје са фасада, док ће физичка лица исти посао морати да обаве у дужем временском периоду који не може да буде краћи од пет година.
ЗАКОН О ФИНАНСИРАЊУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Омогућиће да се реши проблем сиве зоне када су у питању обавезе плаћања такси, између осталог и оних за сплавове.
- Град је пре неколико година донео одлуку да се локације за сплавове деле на тендеру, што је оборено на Уставном суду. Од тада власници сплавова не плаћају таксу граду, што је штета за буџет града у последње три године од 500 до 600 милиона динара. Овај закон ће вратити таксу која ће се плаћати у односу на зону у којој се сплав налази, као и број квадрата сплава - навео је Весић и додао да је следећи корак да се уреди шта сваки сплав мора да има од противпожарне заштите, забране испуштања канализације у реку, али да ће се дефинисати и обавезе града, с друге стране, када се сплавовима који су легални обезбеде регуларни прикључци.
ЗАКОН О КОМУНАЛНОЈ ПОЛИЦИЈИ
Биће укинута одредба да на 5.000 људи долази један комунални полицајац, већ ће сваки крај добити онолико комуналних полицајаца колико је процена да треба. Београду је то неопходно јер садашњих око 300 комуналних полицајаца не могу да покрију читаву територију града и обезбеђују комунални ред.
ЈОШ ЗАКОНА
Још неколико закона повећава надлежности града, а међу њима је и Закон о култури којим је Градска управа добила могућност да сама доноси локалне планове развоја културе. Усвојен је и Закон о шумама, који нам је омогућио да решимо проблем одржавања Кошутњака рецимо, а при крају је и израда Нацрта закона о комуналним делатностима, као и о пољопривредном земљишту. Надлежности града су повећане и Законом о јавној својини и Законом о водама.
ПРИГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ИНТЕРЕСАНТНЕ
Децентрализација ће омогућити приградским општинама да постану интересантне за инвеститоре.
"Први пут смо направили личне карте општина са привредним потенцијалима и предали у СИЕПУ која до сада није имала податке о томе чиме све општине располажу. То је важно јер када страни инвеститори буду затражили халу од 2.000 квадрата, моћи ћемо да им понудимо, рецимо, простор у Младеновцу, Лазаревцу јер знамо да их тамо има. То може да буде одлична ствар која ће подићи развој града."
ЗАКОН О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ
Промене је претрпео и Закон о планирању и изградњи, а град би требало да донесе одлуку да ли ће општине и даље бити надлежне за издавање дозвола за објекте до 800 квадрата или ће моћи да одлучују и о већим објектима. Једна од опција је и да град буде задужен за дозволе намењене за пословне објекте, а општине за породичне куће.