Викинзи нису носили рогове на шлемовима!
До данас нема доказа да је било који викиншки ратник носио шлем са роговима. Постоје значајни докази да они нису носили такве непрактичне “капе”.
Сликовне представе Викинга почеле су да се јављају средином 17. века, па све до 19. века, када су били највише популаризовани као мотив који је требао бити насликан. У овим радовима, они су најчешће приказивани као веома насилни авантуристи који су носили рогате и крилате шлемове.
То је зато што су рани романтичарски уметници и писци који су их осликавали и писали о њима, за упориште користили античке и римске текстове, а не визуелна искуства која, како се да претпоставити, скоро нису ни имали. У тим текстовима се описују одређене народне европске групе са севера које су имале праксу ношења разних украсних капа, па чак и читавих глава и тела животиња.
Истина је да су ови писани извори којима су се водили романтичарски писци и сликари, написани доста раније пре времена Викинга, и нису се односили ни на било коју народну групу од које би касније могли да настану Викинзи.
Али чак и тада, истраживања су показала да су врло мале, скоро занемарљиве могућности да су те групе носили овакву веома тешку опрему, која би им очигледно била велики проблем токо битке.
Стварни археолошки докази указују на то да су Викинзи најчешће били гологлави или носили кожне капе, понекад ојачане дрвеним детаљима. Металне шлемове, који су били направљени од бронзе најчешће, и коришћени у веома ретким и свечаним приликама, носиле су само поглавице и имућнији припадници хорде.
