Вирџинија Вулф (1882-1941)
Званично није похађала ниједну школу, али је релативно млада успела да постане водеће име енглеске и светске литературе. Њена дела су изузетно читана и превођена, а покушала је да роману да потпуно нови правац.
У детињству је била веома нежног здравља и њен отац сер Лесли Стивен, угледни књижевник, није је уписивао ни у једну школу већ јој је омогућио приватне часове и стицање образовања које ће јој касније омогућити да постане светска књижевна звезда.
Сама је почела да пише у осамнаестој години. Били су то интимни дневници, а затим се огласила у новинама, као млада али веома комплетна књижевна критичарка. У двадесет петој години је написала први роман "Излаз на пучину", који је прерађивала седам пута. Уследили су: "Понедељак или уторак", "Пут ка светионику", "Таласи", "Године" и други.
Вирџинија Вулф имала је веома успешну каријеру, али њен приватни живот није био тако успешан. Често је западала у депресије и имала три јака ментална слома. Између криза волела је да слуша музику и иде у позориште, на излете, да се дружи са људима.
Била је прави мајстор у сналажењу приликом сусрета са људима различитих друштвених слојева. Сјајно се споразумевала са децом и супругом Леонардом Вулфом. Али то није било довољно да је усрећи.
Вирџинија је трагично окончала живот 1941. године у својој шездесетој години. У току рата, на обали реке поред које је често шетала, пронађени су само њен шешир и штап. Вода, коју је толико волела и описивала у својим књигама, заувек је однела њен живот. Њено тело никада није пронађено, а иза ње су остале књиге и дело којим је ушла у историју.
