Virdžinija Vulf (1882-1941)
Zvanično nije pohađala nijednu školu, ali je relativno mlada uspela da postane vodeće ime engleske i svetske literature. Njena dela su izuzetno čitana i prevođena, a pokušala je da romanu da potpuno novi pravac.
U detinjstvu je bila veoma nežnog zdravlja i njen otac ser Lesli Stiven, ugledni književnik, nije je upisivao ni u jednu školu već joj je omogućio privatne časove i sticanje obrazovanja koje će joj kasnije omogućiti da postane svetska književna zvezda.
Sama je počela da piše u osamnaestoj godini. Bili su to intimni dnevnici, a zatim se oglasila u novinama, kao mlada ali veoma kompletna književna kritičarka. U dvadeset petoj godini je napisala prvi roman "Izlaz na pučinu", koji je prerađivala sedam puta. Usledili su: "Ponedeljak ili utorak", "Put ka svetioniku", "Talasi", "Godine" i drugi.
Virdžinija Vulf imala je veoma uspešnu karijeru, ali njen privatni život nije bio tako uspešan. Često je zapadala u depresije i imala tri jaka mentalna sloma. Između kriza volela je da sluša muziku i ide u pozorište, na izlete, da se druži sa ljudima.
Bila je pravi majstor u snalaženju prilikom susreta sa ljudima različitih društvenih slojeva. Sjajno se sporazumevala sa decom i suprugom Leonardom Vulfom. Ali to nije bilo dovoljno da je usreći.
Virdžinija je tragično okončala život 1941. godine u svojoj šezdesetoj godini. U toku rata, na obali reke pored koje je često šetala, pronađeni su samo njen šešir i štap. Voda, koju je toliko volela i opisivala u svojim knjigama, zauvek je odnela njen život. Njeno telo nikada nije pronađeno, a iza nje su ostale knjige i delo kojim je ušla u istoriju.
