ЗАБРАЊЕНО: Ову књигу о историји Срба, писану у XIX веку, крију од нас (ВИДЕО)

Оно што је Вук Караџић радио за српску књижевност, он је радио за српску историју, а његове књиге остале су непризнате зато што је материјал сакупљао путујући по Србији и због неприхватања тадашње бечко-берлинске школе.

Милош С. Милојевић (1840-1897) је проучавао је историју Срба на начин на који нико пре њега није радио и то је по многима његов “највећи грех“. Наиме, он је трагао по архивама Пекинга, Москве, Рима, по арапским библиотекама, на местима где пре њега српски ни европски историчари нису.

Због начина на који је проучавао историју и због тога што није хтео да се ослони једину признату бечко-берлинску историографску школу, наш политички естаблишмент његовог времена умало га није прогласио политичким преступником или “човеком растројеног духа“, да би се после смрти Кнеза Михаила показало да су тезе које је Милојевић заступао биле исправне.

После 1866. године, Милојевић предузима дуга и мучна путовања по Старој Србији и Македонији. Путовао је најчешће прерушен у зидара, склапајући послове за грађевинске радове. Само се у ретким приликама представљао својим правим именом и објашњавао праве циљеве својих путесествија, а то је сакупљање историјске грађе.

Милојевић је пронашао српске споменике по читавој Евроазији, осветлио историјско кретање српског народа, и по њему је долазак Словена на Балкан у 7. веку постала највећа бесмислица. За сваку своју тврдњу оставио је доказ и навео где се он налази. Међутим од 1872. године, до данас ни један српски историчар није покушао да провери Милојевићеве архивобиографске наводе.